Да прочитам овај роман, привукле су ме, са једне стране, сјајне критике и рецензије на сајту ''Лагуне'' а са друге стране то што сам се препознао у теми о читању и сређивању текстова о геноциду (над мојим сународницима током другог светског рата). Интересантно је да, највећи утисак код јунака не изазивају веродостојни описи онога што се догодило, већ одређене реченице из изјава сведока. Те реченице, он записује у бележницу коју износи из канцеларије и коментарише их пред другим људима. Те реченице, као метафоре и као речима описана свирепост, опчињавају га, узнемиравају га, и полако увлаче у осећање прогоњености, личне угрожености, опседнутости насиљем и растројством. Са друге стране његова прозаична, банална, промискуитетна свакодневица (врхунац је епизода са комичним олфактивним сензацијама девојачког тела) и сексуалне фантазије, као покушај бежања од безумља и свирепости, управо га и додатно уводе у крајње параноични завршетак приче, кроз осећај кривице и кајања.

Lektor je mislio da će to biti lako zarađen novac. Trebao je samo da pročita, sredi i ispravi tekst izveštaja o masakru nad indijanskim plemenima u neimenovanoj zemlji. Preživeli svedoci pričaju o spaljenim kućama, o serijskim silovanjima devojčica i žena, o mučenjima, kasapljenju i ubijanju dece, žena i muškaraca na najsvirepije načine, o očaju i traumama nakon preživljenog masakra i susreta sa smrću. Lektor se uživljava u te košmarne užase, zločini ga opčinjavaju i uznemiravaju, stvaraju osećaj progonjenosti i dovode u stanje psihičko-emocionalnog rastrojstva, i više mu nije stalo do novca, želi samo da pobegne s tog mesta gde se zločini nagrađuju...Na malo strana, dugačkim rečenicama koje pojačavaju verodostojnost svedočenja preživelih, autor niže mučne scene užasa. Izuzetno delo, upečatljivo i strahovito realno! Dokazuje tačnost latinske poslovice da je "čovek čoveku vuk"...Još uvek me prati rečenica jednog od preživelih "...jeste teško biti ranjen, al' spokojno je biti mrtav..."

Ako ste zeljni da testirate svoju mentalnu snagu, onda je ovo pravo delo za vas. Imate li dovoljno snage da izdrzite sve te mucne scene uzasa i genocida? Koliko je jaka vasa psiha i hoce li sve to izdrzati? Testiraj te sebe.Hoce li se i vama desiti da se zapitate-Jesam li ja uopste citav?, meni jeste. A jeste li vi?, prosudite citajuci ovu knjigu.

Branka Vasiljević

"Ja nisam sasvim čitav". I zaista, nakon čitanja ove knjige, ne mogu se setiti ni jedne bolje rečenice, kojom bi ova priča mogla biti započeta. Neimenovani junak ove neuobičajene, originalne ispovesti je vezivanjem za ovu rečenicu donekle naslutio svoju zlokobnu sudbinu. Prihvativši se obimnog posla, sređivanja izveštaja o uništavanju indijanskog naroda u jednoj neimenovanoj zemlji, on se nesvesno upustio u avanturu koja će testirati granice njegove mentalne snage i otvoriti zabranjena vrata najskrivenijih fantazija. Stranice i stranice rukopisa promiču pred njegovim očima, urezujući mu se u um. Materijal je uznemiravajući, baš kao i čudni putevi njegove psihe, a mučne scene nezamislivog, zverskog iživljavanja, kasapljenja i spaljivanja utiču na njegovu svest i podsvest. On postaje opsednut nasiljem, a seksualne fantazije i konstantan osećaj progonjenosti suprostavljaju se njegovoj pomalo dosadnoj realnosti i na kraju ga dovode do potpunog sloma. Moram priznati da sam nakon čitanja dugo razmišljala o knjizi i da me osećaj nespokoja nije napuštao danima. Ali, bez obzira na to, sa zadovoljvstvom preporučujem ovo snažno, vrhunsko delo jednog od najznačajnijih savremenih latinoameričkih književnika. Zaista je vredno čitanja.

Neobičan roman koji uzdrma čovekovu strukturu do temelja. Kratko, ali toliko moćno i jako delo ostavlja me u nekom čudnom stanju, sličnom, usudila bih se reći, ludilu... Iako je pisan jako dugim rečenicama, to se uopšte ne primećuje. Forma nas ne opterećuje. "Ja nisam sasvim čitav" jeste rečenica jednog preživelog Indijanca, a ona se usadila u glavu i našem pripovedaču. Posle nekog vremena obuzeće i nas. Bezumlje...