Genijalno delo koje prati glavnu junakinju, crnkinju Sili, od njenih tinejdzerskih dana (kada ju je silovao ocuh i oduzeo joj dvoje dece) do poznih godina (kada se napokon sastaje sa svojom voljenom sestrom Neti, koja zivi u Africi). Kada prevazidjete prvih nekoliko strana napisanih Silinim jezikom, roman ce Vas nositi kroz sve situacije koje Sili prezivljava. Njen zivot je tuga, siromastvo i beda, ali iz nje izbija vrcavost, komicni komentari i vispreno razmisljanje onda kada se tome najmanje nadate. Isto tako ce vas obuzeti i sudbine njenih rodjaka, muza, cudesne crne pevacice Sug Ejveri koja, igrom sudbine i dobrotom svog srca u teskim okolnostima, postaje jedini Silin prijatelj i odvodi je u "veliki svet" gde ce Sili (kojoj to svi zelimo od prve reci u romanu) najzad naci svoj posao, dom i slobodu. Postoji i istoimeni film koji je rezirao Spilberg i koji je 1985.godine bio nominovan za 11 Oskara. Ipak je on samo "vrh ledenog brega" u odnosu na ovaj maestralni roman.

Ne bih mogla da se setim, verovatno da nisam ni naišla na takvu, knjige koja mi je bolje prikazala sve nedaće Afroamerikanaca. Priča je toliko tužna i teška, ali opet puna nade. Sili je postala jedan od mojih omiljenih književnih junaka. Iako je žrtva incesta, iako je zarobljena u braku sa čovekom koji je sličan njenom ocu, snaga njenog duha je ono što će vas očarati. Imaćete utisak da i vi sve možete i da vam ništa ne može stati na put. Ovo je knjiga koju ćete voleti i kojoj ćete se vraćati.

Stil pisanja mi je u početku predstavljao problem, ali sam se već posle par stranica navikla na način na koji se izražava glavna junakinja. Njena priča je dirljiva i tužna. Izdali su je oni koji su trebali da je zaštite, od samog detinjstva zna samo za patnju. Priča koja mi je slomila srce.

Iako sam znala o čemu se radi pre nego što sam počela da čitam, nisam bila pripremljena za onoliku bujicu osećanja koja me je preplavila. Pisma od kojih se knjiga sastoji su bolno dirljiva i razoružavaju svojom prostodušnošću. Sili, Neti i Šug su fantastično oblikovani likovi, pune su života i topline pred kojima svi treba da se postidimo.

Potresna i snažna, na momente izuzetno brutalna, na momente nežna priča o traganju za Bogom u sebi. Glavna junakinja, neuka Crnkinja od 14 godina, žrtva incesta i robinja nakon ukinutog ropstva, osuđena na ćutanje i nevidljivost, piše pisma Bogu, poveravajući mu sve nesreće kroz koje prolazi od rodjenja, gubitka majke i dece koje je rodila kao zlostavljana poćerka do braka u koji je ušla a da o tome nije uopšte odlučivala ona, poniženja koje u njemu prolazi, rastanka sa sestrom Neti koja odlazi sa misionarima u Afriku. Dok znam da spelujem BOG, nisam sama, zapisaće Seli, jer će pisanje biti njen način da artikuliše i oslušne svoj glas, da shvati svoju vrednost i osnaži svoje krhko, nedaćama, slomljeno biće. Ona će, pišući pisma Bogu, a potom sestri Neti, naučiti mnogo o drugima, ali i da živi u skladu sa samom sobom. Osetiće ljubav, razviće kreativnost i živeti čitavim svojim bićem. Njena priča je nezaboravan i po tragizmu i po lepoti i koloritu koji joj daje univerzalnu vrednost.