Zbirka kratkih i jasnih priča, neke su brutalno realistične, a neke poprilično bajkovite. Sve su na neki način pune mračne i opasne atmosfere, odišu mirisom krvi i argentinskog podzemlja. Radnja obično počinje polako i spokojno, u nekom malom gradiću, obično je tu reka, druženja gaučosa uz gitaru i puno vina i kartanja, a onda se odjednom atmosfera menja, počinju sukobi, često sa smrtnim ishodom. Autor obrađuje osnovna ljudska osećanja – ljubav, prijateljstvo, vernost, izdaju, snagu pamćenja, želju za pustolovinom, borbu za povlašćeni akademski položaj, opisuje kako je lako ubiti čoveka a još lakše izgubiti vlastiti život, kako opasnost preobražava ljude, prikazao je čovekovu sposobnost da sagleda svoje ponašanje i snagu da se okrene novi list...Priče su pune naizgled nevažnih detalja ali oni stvaraju atmosferu i na kraju se pojavljuju neočekivana rešenja jer svi mi živimo u nekoj zbrci koju zovemo životom...

Volim Borhesa, on je autor u koga imam apsolutno poverenje. I nije me razočarao. Zbirka kratkih priča, i skoro svaka priča me je iznenadila. Neke likove i njihove odluke nisam mogao da razumem, bile su totalno drugačije od onoga što bih ja uradio. Ali zato me je svaka priča navela da se zamislim.

Uvek je zadovoljstvo čitati Borhesa. Čini mi se da ova zbirka sadrži najkraće njegove priče, ali ta sažetost ni na koji način ne podrazumeva odsustvo dubine, složenosti, poteškoće. Priče ovde istražuju širok spektar tema iz religije, kulture, vremena i sećanja. Za razliku od njegovih metafikcijskih dela, ovde je fokus uglavnom na jednostavnu priču sa zaokretom na kraju. Topla preporuka.

Od samih Borhesovih priča u "Brodijevom izveštaju" značajnije su mi njegove motivacije za svaku pojedinačnu priču. Neverovatno je s kakvom jednostavnošću i lakoćom je uspeo da ispripoveda ovih jedanaest pripovedaka i rekonstruiše svet gaučosa, veštih rukovalaca noževima i uopšte prostor Latinske Amerike s kraja XIX i početka XX veka.