Šangaj, ribarski gradić na obali Kineskog mora, zahvaljujući svom dobrom geogafskom položaju od sredine 19. veka narasta u multinacionali centar za finansije i biznis i centar trgovine između istoka i zapada. U takvom je Šangaju 1930. godine rođen Džim, dečak opčinjen avionima, poreklom Britanac, koji do početka II svetskog rata živi sa bogatim roditeljima u vili u Aveniji Amherst u Međunarodnom naselju, a već prilikom prvog napada Japanaca na Šangaj, ostaje sam i do kraja rata odrasta u nehigijenskim uslovima logora čuvanim od strane Japanaca, učeći da preživljava nedaće u vidu nedostatka hrane, vode i drugih životnih potrepština, sve vreme u nadi da su mu roditelji živi u nekom drugom logoru i da će ih nakon završetka rata ponovo sresti. Ovu skoro autobiografsku priču samo par godina nakon štampanja knjige ekranizovao je u vidu igranog filma Stiven Spilberg (Džima igra Kristijan Bejl), što je i bio razlog da kupim ovu knjigu, koja ima i nastavak izdat pod imenom "Dobrota žena".

Gledala sam film snimljen po ovom romanu. Knjiga je sigurno jos bolja. <br />

Inspiraciju za ovaj roman autor je povukao iz sopstvenog života. Govori o britanskom dečaku koji se našao u Kini u vreme japanske okupacije. Odjednom se našao u surovom svetu, sam, okružen smrću. Priča prati njegov život na ulicama Šangaja, a zatim i u logoru. Tragična priča, posebno me je pogodilo koliko se dete brzo adaptira i usvaja ovu strašnu svakodnevnicu kao novu normalu.

Dragan Lazić

Kao pilot koji zivi van Srbije, svaki put kada posetim Beograd, volim i da napunim kofer raznim Laguninim naslovima, do sledeceg dolaska. Ovaj put nisam imao bas puno izbora po pitanju “pilotskih knjiga” jer sam dobar deo njih procitao, ali sam dobio savet za Carstvo Sunca. Ako pogledate poledjinu knjige saznacete da je pisac pisao ono sto je sam doziveo tokom Drugog svetskog rata za vreme japanskog napada I osvajanje Kine. Koliko je pisac bio dobar u svojim opisima i iskazivanju reci, njegove knjige su svrstane u jedan knjizevni pravac. Ja nisam imao takav osecaj u prvih par stranica ali nemojte da vas prevari taj osecaj da se “gubite” medju prosjacima dok vozac luksuzne limuzine vozi decaka kuci... Jeste prve stranice su tako pisane da treba da se skoncentrise da bi se citalac uneo u reci pisca. I onda nastaje carolija. Vi citate i osecate duh vremena, miris ispaljenog topovskog djuleta, potapanje brodova, vrisku I paniku ljudi koja ih vodi u pocetak rata..sve to pratite ocima deteta