Nadam se da me tamo negde čeka osoba koja mi je suđena ili čak još bolje-nadam se da je ta osoba već uveliko na putu ka meni, a još više se nadam da neću propustiti njen blag pogled kada dođe vreme da to zapazim, kada se trenutak susreta približi, valjda se nećemo mimoići, želim da nam oči zaiskre i da se te iskre susretnu i spoje, a kada se približimo jedno drugom da samo se osmehnemo i s olakšanjem u glasu i duši izgovorimo uglas nešto kao: I almost missed you, ili da ne izgovorimo ništa, da taj osmeh jednostavno pustimo da govori. Ipak, i ako se mimoiđemo, ništa strašno, jer nećemo uostalom toga ni biti svesni, možda nam jeste bilo suđeno, ali i možda nam je život u međuvremenu, u svojoj beskrajnoj neizvesnosti i promenljivosti, namenio neku drugu osobu, ko to može znati. Budući čitaoci, ovu knjigu uvek i svuda možete pronaći, jedini način da se s njom ne susretnete je da je namerno zaobiđete, ali ma koliko je izbegavali ona će uvek, nečujno, s polica šaputati: Čekam te.

Ooooo, kako volim ovu knjigu! Čini mi se da mi je dala nadu da i mene negde neko čeka i da će nam se putevi ukrstiti. Ako nam je suđeno, moramo se sresti :)

Jedna od onih knjiga koju sam uzela jer je bila na akciji, i dugo je čekala da je pročitam. Sada mi je žao što je nisam pročitala ranije! Opuštajuća, lagana priča, ali opet smislena i ostavlja utisak. Lepo napisana, sa realnim zavrzlamama, vernim, lepo razvijenim likovima. Takо šarmantna knjiga, ima odjeke Jednog dana Dejvida Nikolsa. Izuzetno prijatan i topao roman. Iskena preporuka.

Obožavam ovakve ljubavne priče u kojima su njih dvoje stalno između susretanja i mimoilaženja, gde postoje u životu onog drugog kao dašak mirisnog vetra i omiljena pesma na radiju... Ovo je priča o dvoje mladih ljudi koji žive jedno bez drugog, a ipak jedno uz drugo.

Predivnaaaa knjiga. Pravo je uzivanje bilo citati je.