Dva prijatelja zajedno odlaze u cirkus. Jedan se dobrovoljno prijavio da pomogne mađioničaru u izvođenju neke tačke i tokom izvođenja te tačke doslovno nestaje. Drugi prijatelj ga traži uporno od te večeri svakog narednog dana, ali nigde ga nema, nije kod kuće a i sam cirkus je nestao. Dešavaju se čudne stvari, tajanstveni telefonski pozivi, misteriozna upućivanja na neke adrese. U toj potrazi preostali prijatelj počinje da preispituje samog sebe, svoj život, seća se pojedinih stvari iz školskih dana kada je bio usamljeno dete koje je trpelo vršnjačko nasilje u želji da bude primećeno i prihvaćeno. Potraga za prijateljem se pretvorila u potragu za samim sobom, za smislom svega što mu se dešavalo i šta mu se dešava, šta je bio i šta jeste, kako se štitio i kako se još uvek štiti. Nemoguće je pobeći iz vlastite kože, ono si što jesi, ne možeš da postaneš neko drugi...Priča je kratka, pisana je jednostavno i koncizno a kroz sva poglavlja provejava ljubav prema muzici...

Pročitala u jednom dahu.. Zanimljiva priča o samotnom dečaku koji nikad ne prevazilazi svoju ratličitost iz srednje škole.... Može biti lepo ekranizovano. Svejedno, ne ostavlja prejak utisak.

Написано у стилу драме и мало хумора, а све пресвучено одређеном дозом метафизике.<br />Главни лик, осим слушања и уређивања својих плоча, тражи свог друга који се није појавио након што је нестао у циркусу. У огледалу. У мађионичарској тачки.<br />Помало нервозан због тога што се десило, јер сада мора и тиме да се бави (људи просто не нестају тако!), ипак непрестано размишља о томе и труди се да схвати шта се десило, да нађе старог пријатеља, уђе у траг.<br />Сећа се периода школских дана, њиховог познанства, заједничких тренутака...<br />Али чини се да се не ближи разрешењу. Чак и вама постаје јасно да крај неће бити класично разрешење ове замршене ситуације.<br />Постаје вам јасно да ово није трилер нестајању неке особе, и већ очекујете неки нереалан крај. А у исто време се надате некој логици.<br />На крају сам добила заокружену целину, Необичну, али ипак реалну, након целе мистике. Срећан крај, иако не патетичан и очигледан, тек назначен. <br />И мирне савести остављам главног лика и затварам књигу. Са осмејеком.

Aleksandra Tošić

Ja knjigu nisam razumela...Eto, citam zaista dosta, ali ako bi neko mogao da mi je odgonetne, bil bih zahvalna.<br />

Jonas Karlson je moj junak! Obožavam ga. Još jedno delo napisano njegovim jedinstvenim, prepoznatljivim stilom. Vrlo minimalistički. Tema roman je opet mali, sasvim običan čovek, naizgled nevidiljiv. I, baš kao i u Računu, on je uvučen u splet neverovatnih okolnosti. Uživala sam zaista!