Predivna prica koja ostavlja jak utisak.

Aleksandra Tošić

Veličanstveni roman ispunjen očaravajućom nadom, dirljivošću i tugom. Sa setnim srcima razmišljamo o milionima ljudi umrlih u Holokaustu, mnogo ređe o onima koji su ostali da stoje, preživeli. Ali kako doneti radost svojoj duši, ili čak želju za radošću nakon gubitka doma i osoba koje volimo kada su vaše tužne oči videle i bile svedoci neshvatljivih zlodela i poniženja? Kako vratiti tako potrebnu nadu i ponovo verovati u život? Mnogi jevreji preživeli u ratu ostali su potpuno sami, razorenih porodica, bez čari sigurnog doma kome bi se mogli vratiti. Neki od njih pobegli su u Palestinu nadajući se novom početku, daleko od nemilosrdnih noćnih mora koje opsedaju njihova srca. U to vreme njihovo prisustvo u Palestini bilo je nezakonito pa su njihove izmučene duše i tela prevezeni u pritvorski kamp Atlit. Nemi zatvorenici bez slobode da krenu napred dobro su zbrinuti ali ne zlostavljani. Roman prati četiri devojke u početku nepoverljive, ogorčene, sa skrivenim tajnim krivicama. Mnoge od njih imale su volju da ispričaju priče svog života ali svaka od počinje i završava se istim strašnim pitanjem: Zašto sam ja pošteđena? Šajndel, Leoni, Tedi i Zora polako uspostavljaju potrebna prijateljstva, oslanjaju se jedna na drugu, negujući one koji su propatili, shvataju da su sposobne da započnu proces zaceljenja pokidanih delova sebe, da prevaziđu svoju patnju i borbu za iskupljenje. Zajedno mlade osobe ostaju jake, podržavaju jedna drugu nalazeći sreću u malim svakodnevnim čudima: svežem voću, kompletnim obrocima, kupanju, čistoj odeći i pokrivačima, jastucima, romansama... Pokušavaju da zaleče svoje rane i da nakon nemilosrdne noći ponovo vrate svetlost svojim životima novim danom koji dolazi i sa sobom donosi svetlost i mir razrušenim životima. Očaravajući priča, pravi dragulj Anite Dijamant.

Aleksandra Tošić

Dirljiva priča o četiri žene i jednom snu. Kada su neke od Jevreja, po završetku Drugog svetskog rata, oslobodili iz koncentracionih logora, a neki su prestali da se skrivaju živeći u strahu, ponovo su im oduzeli slobodu kada su krenuli ka ostvarenju svog sna - osnivanju države. Četiri junakinje su zajedno maštale i nadale se, nesvesno se sprijateljivši. A kada su konačno punim plućima udahnule miris slobode, njihovo prijateljstvo se raspršilo - poslate su da žive u najrazličitijim krajevima države koja je tek počela da se uzdiže iz ‚‚nepostojanja‚‚.

Jovana Marković*

Pobegle su iz nacističke Evrope u Izrael i srele se u logoru za "ilegalne" doseljenike Atlita kojim je upravljala britanska vojska. Različitih sudbina, karaktera, mentaliteta, smesta su se prepoznale po ranjenim dušama, po tome što što se pokušavaju osloboditi aveti prošlosti - silovanja, ubijanja, raznih zverstava - i postale su dobre drugarice. Znaju da treba ići dalje, ali osećaju se staro i umorno jer su se nagledale mnogo smrti i patnje. Svaka od njih ima neke "repove" i strahove iz prošlosti, ali i nadu i veru u budućnost jer "...moramo da ostavimo prošlost za sobom kako bismo živeli.." Ne ostaju zajedno, upućuju ih u raznim pravcima, ali će svaka do kraja svog života pratiti šta je bilo sa ostalima... Snažan i potresan roman koji do samog kraja nećete moći ispustiti iz ruku, a i posle toga će vas pratiti upečatljivi likove Zore, Tedi, Leoni, Šajndel...

Jovana Marković*

Ova knjiga je svedočanstvo da za Jevreje patnja nije prestala po završetku Drugog svetskog rata. Borba počinje upravo tada: gde otići, kako zaboraviti, i da li zaboraviti? Da li zaborav znači brisanje svih onih koji su platili životima. Dan posle sutra je predivna priča o četiri devojke koje je rat obeležio na različiti način. Zora, Leoni, Tedi, Šajndel iako u suštini potpuno različite, nalaze utehu jedna u drugoj, kako bi prebrodile sve strahote i prećutne strahove koje im je donela sudbina. Prelep prikaz unutrašnje borbe svake od njih da se izbori sa sobom, obnovi nadu, i krene dalje u stvaranje novog sutra.