Knjiga je očaravajuća. Likovi su fascinantni i složeni, naročito Ahemd / Zahra. Borba sa rodnim identitetom je u centru priče. Odgajana je kao dečak kako bi spasila očevu čast, i kako bi nakon očeve smrti mogla da nasledi njegovu imovinu. Kada sazna šta su joj uradili, okreće im leđa i polazi na put kako bi pronašla sebe.

Fascinantna priča o ženi koja je odrasla u znaku poricanja svoje ženstvenosti. Na početku je glavni junak pripoveda svoju priču, ali postepeno sve više pripovedača naizmenično uzima glas, pa podsećaju na svedoke. Autor dodiruje ženske žice, ubacujući se u ranu koja ne zna ni starost ni geografski prostor. Pojam virdžine nije nepoznat ni na Balkanu.

Ovo je priča u priči. Ili priča o priči. Svejedno, jako neobična knjiga. Tema mi nije nepoznata. I mi na ovim prostorima imamo Ahmede, samo su oni poznati kao virdžine. Mene je ova knjiga podsetila na to. I uvek sam se pitala zašto se svuda na svetu više cene muška deca? Zbog čega je dečak vredniji od devojčice kada na osnovu bezbroj primera znamo da su žene one koje su spasile i održale porodično ime i imanje? Nije meni ova knjiga dala odgovor na to jer niko nikad i neće, ali mi je pokazala univerzalnost te pojave. Inače priča se plete poput onih iz „Hiljadu jedne noći“ i prekida se kad je najzanimljivije. Sreća, pa postoji i „Sveta noć“ u kojoj će se rasplesti.