Ova priča govori o stradanju, boli, gubitku, strahu i mučenju.<br />Govori o onima koji nemaju drugog izbora do da napuste zemlju.<br />Ona govori o svim onim ženama i muškarcima koji ruše stereotipe, onima koji poštuju i vole svoju vjeru i zemlju, ali kojima je duh slobodan i žele da proživljavaju život svakom ćelijom svog bića. Oni će dati sve zarad slobode.<br />Autorka je željela da svijetu približi događaje i ljudske emocije. Mi o Siriji znamo jako malo, i to samo ono što nam serviraju mediji, hladne, bezdušne činjenice, brojevi.<br />Ona nam je približila sve one ljudske emocije koje se ne vide. Sirijce već godinama muči, ubija, protjeruje tiranski režim.Čitajte Limunove.

Teza i tuznija od ocekivanog. Iako su mnoge knjge ove tematike napisane, iako mnogo toga znamo, ova knjiga je itekako posebna. Potresna je, ne na momente, vec na momente nije. I kada mislite da ne moze gore, moze.... Preporuka svakako, samo oprezno.

Milica Dimitrijević

Mlada autorka Zulfa Katuh, sirijskog porekla, u romanu Dokle god rastu limunovi, govori o događajima u Homsu, gradu koji je zahvatila revolucija. Radnju seli u 2011. godinu kada je počela borba protiv diktatorskog režima. Selima, glavna junakinja, osamnaestogodišnja studentkinja farmacije, godinu dana radi u lokalnoj bolnici, susrećući se sa patnjama svojih sunarodnika.Ova priča koja je u isto vreme bila i topla i potresna, željna zagrljaja i sačuvanih suza, prikazuje svedočanstva onih koji se nalaze na nevidljivim frontovima borbe. Strah, Nada i Vera, su simboli Sirijaca, pevajući o Slobodi, podnose žrtve, radujući se raju. Zulfa Katuh vešto prikazuje Seliminu ličnost, devojke koja noseći hidžab, veruje u slobodu i napredak, voli svoju zemlju, poštuje sirijske čestice koje teku njenim venama. Na kraju ostaje taj odlazak, fizičko napuštanje, kidanje korena, ali duhovno, večno neraskidiva spona sa Sirijom, zemljom limunova.

Prelep roman. Pretuzna sudbina sirijskog naroda koji ne gubi nadu da ce im zemlja biti slobodna. Na momente tezak za citanje od surovosti, one realne ratne surovosti. Razmisljam o nacinu na koji se kod nas sagledavaju migranti. Posle ove knjige, koja mi je svakako ukazala na desavanja o Siriji, o kojima, iskreno, nisam znala nista, svakako cu ih drugacije posmatrati. Saosecajnije. Odlicna knjiga!

Rat, smrt, glad, bolesti,neizvesnost,neverica,ali i ljubav, empatija,posvecenost, zrtva, borba za svoje najdraze. Roman prvenac sirijske knjizevnice Zulfe Katuh govori nam glasom neduznih rodoljuba, Sirijaca koji vole svoju zemlju i daju sve od sebe da se sazna istina o golgoti koju prozivljava taj narod. Ali pokazuje kako i u rusevinama rata moze da se rodi jedna prelepa ljubav dvoje mladih, koji na kraju romana i posle mnogo zrtava,suza i borbe, ali i kajanja sto ostavljaju svoju zemlju i deo sebe - ipak stizu u neki bolji, mirniji deo sveta, gde nema rata, gde su bracni par i gde ponovo vide boje. Kao sto i drvo limuna prezivi zimu i izbori se da bi dalo nove plodove, pritom sireci divan zdrav miris, tako i Selima i Kenan prezivljavaju uzase rata i stvaraju svoj, nov, lepi svet. Roman je pun preteskih delova uz koje cete pustiti suze (rat je...), ali dobro je kada se cuje glas iz rata kako bi svet pokusao da bude bar malo bolji i laksi.