Veoma snažna i topla priča između Frenka Manija,veterana Korejskog rata i njegove sestre Si i potrage za mestom koje se zove jednostavno- dom. Tokom celog romana,njihov odnos odiše ogromnom bratsko-sestrinskom ljubavlju. Frenk i Si su upućeni jedno na drugo,kako roman polako odmiče. Ovaj fascinantan roman Toni Morison sa jako malo napisanih strana nosi u sebi jedinstvenu poruku-dom je tamo gde je tvoj najrođeniji rod,a ljubav između brata i sestre je jedna od najlepših i najčvršćih porodičnih veza. Uživala sam čitajući ovaj roman,koji me je dirnuo u srce. Preporuka. ❤

Ravnodušnost roditelja. Mržnja dede i babe. Osećaj odbačenosti. Jedino je Frenk voleo svoju sestricu, odmalena joj je bio poput roditelja, uvek spreman da je zaštiti. Treba preživeti. Nedostatak osećaja u obitelji ih je razdvojio. Frenk je otišao u rat a Si je pobegla u grad s prvim ko joj je posvetio malo pažnje. Drugove u ratu nije mogao spasti sigurne smrti, ali čim je čuo za sestrine nevolje, Frenk se vratio da joj pomogne. Za nju je želeo da bude hrabar i jak. A oboje su žudeli za toplinom doma i zajedno će ga stvoriti. Jer, ne treba protraćiti život, treba raditi i pomagati drugima. Nešto se ne može popraviti, nešto se može ublažiti, ali uvek treba da postoji dobra volja da se pomogne. Treba u sebi pronaći snage da se učini nešto dobro na ovome svetu. Koliko god da je smrt izvesna, pre nje treba proživeti život najbolje što umeš…Snažna i upečatljiva priča ispričana običnim, jednostavnim rečima na malo strana, puna mudrosti i hrabrosti običnih ljudi.

Predivna priča koja samo potvrđuje da život u pojedinim trenucima može biti mnogo suroviji od smrti. Stil Toni Morison je zbunjujući ali istovremeno i očaravajući. Iako sam pročitala i roman "Voljena", "Dom" je ipak odneo pobedu. Odličan roman koji je zasigurno jedinstven i ne podseća ni na jedan drugi. "Dom" nas prisiljava da se zapitamo gde je naš dom, šta je zapravo on; je li dom mesto koje nas veže, ili dom predstavljaju osobe bez kojih ne možemo zamisliti život. Sve pohvale.

Pokušaću da u malo reči,na način na koji je i sama Toni uspela da prenese atmosferu,suštinu,poruku i pouku onog što je želela da kaže,ocenim pročitano...ali i doživljeno...Fantastično,realno,dirljivo,potresno,bogato napisano...Svaka preporuka!

Као и у својим претходним делима, Тони Морисон се и у роману Дом бави људским односима и најдубљим емоцијама. Страх, кајање, стид, несналажење у застрашујућем свету који је подвојен на све могуће начине, бивају и у овој причи надвладани снагом љубави, надом и пожртвованошћу на коју смо спремни да бисмо се искупили за властита непочинства. Роман Дом, заправо, јесте и повест о решености да се урушени живот започне поново, и то не испочетка, већ одакле је једино и могуће наново кренути: од тренутка који управо живимо. То чини и главни јунак Морисонове, Френк Мани, ветеран Корејског рата, који се под теретом најтежих животних искустава стечених у борбама, враћа у родну, сурово расистички издељену Америку. Моја машта, мој рад, то је место коме припадам - рекла је Тони Морисон у једном интервјуу. И њени јунаци као да нам сугеришу исто: дом није место чији смо власници. То је она тачка на свету којој заиста припадамо читавим својим бићем. Наш дом је, у ствари, тамо где су они које волимо.