Viktor fon Domaševski, zaboravljeni arhitekta i graditelj, u Velikićevoj povesti mogao je da postane i neimar luke u Puli, ali je sticajem okolnosti uklonjen sa tog važnog zadatka i sveden na graditelja samo jedne skladišne zgrade. U mašti pripovedača on postaje istinski tvorac svega bitnog u pulskoj luci. Jer sve, pa i geografija i ekonomija života, da ne govorimo o istoriji, proizvod je subjektivnog doživljavanja sveta Velikićevih junaka. - Žarko Radaković Čar ovog romana je u nizu malenih komada iskopina. Tok radnje se ne može prepričati. Jer bilo bi to kao prenošenje sna rečima. Mađutim, Velikić je baš u tome uspeo. On gradi sugestivnu prozu iz pojedinačnih, jakih slika i metaforičkih scena neposredne izražajnosti. - Jörg Magenau, Frankfurter Allgemeine Zeitung Dosije Domaševski je još jedan Velikićev pogled na Beograd, ali Beograd koji ne prećutkuje da je dugo imao Bulevar Revolucije. Sa druge strane, između Beograda i Pule, između dve krajnje tačke jednog metežnog a pustog ostrva, postupak nespominjanja donosi snažno prisustvo naše sasvim opipljive tragedije. Melanholija glavnog junaka pokriva mnoge geografije nenapisanih života. Ovaj roman uz zrelost izvojevanu radom poseduje i moć krika. - Vule Žurić Pripovedač se kreće ka svome cilju, a čitalac se nada da se to neće dogoditi, kako bi magija Velikićeve proze što duže potrajala. Dosije Domaševski je još jedan dokaz da trenutno najuzbudljiviju književnost u istočnoj Evropi pišu Poljak Andžej Stasijuk, Mađar Laslo Darvaši, Čeh Johim Topol, i srpski pisac Dragan Velikić. - Gabriela Jaskulla, Nord Deutsche Rundfunk