Roman koji vas nagoni na razmišljanje o prolaznosti života, porodičnim vezama, drugim prilikama. Je li laž samo prećutana istina? I šta je to što nagoni ljude da na kraju svog života priznaju sve svoje laži, otvore duše? Koliko je vreme saveznik u otkrivanju tajni? Da li se izgubljeno može i na koji način nadohnaditi?Koliko ljudi imaju lica i naličja i kako se ona menjaju od odnosa do odnosa. <br />Roman koji će vam dati odgovore na sva ova pitanja kroz sudbinu dve devojke, sestre...svaka sa svojim snovima, zeljama, izgubljenim i pronađenim ljubavima i njihove paralelne života. Svaka je priča za sebe a međusobno su povezane dubokim genetskim kodom. <br />Roman koji će vas dovesti do neoborive istine...da nije sve do nas već i do onoga kako nas ljudi vide i gledaju na nas. Sve se dešava s razlogom i neko to odgore posloži baš onako kako treba da bude i kad je vreme za to...
Priča iz „Dragocene“ me je potpuno obuzela i zakačila se za moje srce od samog početka, to je vrlo jedinstvena knjiga o dve setre, Tejzi, u čijoj sam ličnosti zaista uživala, i Vilou koja je na momente, moram priznati, vrlo detinjasta, ali divna mlada dama, a koje od potpunih stranaca postaju veoma bliske. Markus, Karo i Ben su sjajno upotpunili priču, Ben je bio moj specijalni favorit, ali zato su od Vilsona moje uši postajale bučna mašina za pravljenje pare, imala bih svašta neprijatno reći o tom okrutnom, hladnom i kritičnom čoveku, ni najmanju moju simpatiju nije uspeo da prisvoji. Zato, nemojte očekivati „savršeni kraj“ gde se sve zaokruži jednom lepo upakovanom mašnicom ali dobićete jedan veoma zadovoljavajući završetak. Marisin stil pisanja je mekan, pun nežnih rečenica koje su tople i obmotaju se oko vas kao ćebence, pa ako još uvek niste čitali neku knjigu ove autorke, preporučujem sve! Uživajte u njima, a onda ih prosledite nekome koga volite.
Kada sam pročitala roman bila mi je sasvim jasna činjenica da je Marisa de los Santos prvo počela da piše poeziju...I zaista ima neverovatan dar da poezijom oslika ljudsku dušu i sve to pretoči u prozu.Uživaćete u jednoj bogatoj,dirljivoj priči punoj tananih osećanja,uz pregršt nijansi koje čine mozaik koji ćete zavoleti i uz koji ćete sigurno uživati.
Kod Marise,"Ljubav je ušetala",opet, na drukčiji način.Sve njene romane sam čitala,jer su sublimacija ljubavi,lepote,slobode,tajni,svih ljudskih poriva i osećaja.Ona ne diže nas žene na nevidljivi pijedestal,već piše realno,stvarno,ogoljeno i "otkačeno" od svih stega i normi."Dragocena" nas podseća da su ljubav,porodica,međuljudski odnosi moćni i da u naše živote "ušetaju" na više načina,nekad kao uragan,a nekad neprimetno.Na nama je da prepoznamo trenutak i da se prepustimo.Nekad će postulati kojima se vodimo i stvari koje nam se dešavaju delovati uistinu magično,ispravno,brilijantno.Nekad će cvetati sporo,ali ćemo biti zahvalni.A nekada ćemo morati da se borimo za trenutke sreće, na način na koji nikad nismo ni pomislili da možemo,sa "alatom",koji ćemo,usput,uz borbu pokupiti,a to je iskustvo,želja,volja i najzad-ljubav.Ona nadvlada sve,samo ona može da pomera svetove.A ponekad je dovoljan jedan susret...i rolerkoster emocija počinje...
Priča o dvije sestre koje su unatoč svojoj različitosti uspjele da postignu bliskost što nas na samom kraju knjige ispunjava i zadovoljava. Ovo je psihološka priča koja nas uvodi u karaktere pojedinačnih članova porodice ali i porodice u cjelini, odajući i svoje patološke strane. Sa dovoljnom dozom osjetljivosti ali i providnosti, knjiga nas uvlači u sebe sa takvom lakoćom, i nosi sve do kraja.
