„Čerčil i Čaplin, državnik i klovn, šetaju obalom i vode inspirativne razgovore! Kelmajerov roman je remek-delo savremene književnosti.“ Süddeutsche Zeitung Dva gospodina šetaju obalom i vode poverljiv razgovor. Jedan je krupan, zdepast, sa prepoznatljivim tompusom, drugi sitan, nemiran, neprestano u pokretu. Dva muškarca koja nemaju ništa zajedničko – barem na prvi pogled. Slučajan susret na jednoj glamuroznoj holivudskoj zabavi, na kojoj su se obojica dosađivali i odlučili da se prošetaju plažom, zbližio je Vinstona Čerčila i Čarlija Čaplina. U mraku, na vlažnom pesku isplivala je na videlo njihova zajednička crta: obojica su od detinjstva patila od depresije. I pakt je sklopljen: ako bilo koji od njih oseti ugriz „crnog psa“, uobičajeni nalet hronične melanholije, požaliće se onom drugom. Priča nas potom vodi kroz prelomne događaje za oba junaka, poput pojave prvog zvučnog filma ili Čerčilove saobraćajne nesreće u Njujorku prilikom pokušaja prelaska Pete avenije, pa sve do pojave nacizma i Drugog svetskog rata... Kada saznaju da se Hitler u detinjstvu nosio mišlju da izvrši samoubistvo, dva prijatelja, i sami teoretičari samoubistva, nemaju šta da kažu osim: „Ne možemo, nažalost, da biramo članove svog kluba.“ Mihael Kelmajer, velikan savremene nemačke književnosti, prepoznao je svojim oštrim, maštovitim pogledom vezu između velikog državnika koji je odlučno predvodio svoju zemlju u Drugom svetskom ratu i „malog skitnice“, tvorca Velikog diktatora. To je veza, nastala u XX veku, između umetnosti i politike, velike komedije i užasne stvarnosti. „Dirljiva pripovest o melanholiji, prijateljstvu i XX veku“ Der Tagesspiegel