Privodim čitanje druge knjige kraju. U ovom delu zaista dobijamo kompleksniju sliku carstva koje je u previranju. Kroz priče novih likova ali donekle i starih, iz prve knjige, suštinski ulazimo u dubinu i kompleksnost Eriksonovog sveta, njegove tragedije i besmislenost rata i ludila koje on inspiriše. Od srca preporučujem da pročitate ovaj naslov, nećete pogrešiti.
Neki su napustili serijal kada su videli nivo kompleksnosti koji nosi, ali dosta ljudi nastavi dalje i pokupi drugu knjigu... ali tu se opet javlja problem, ali skroz druge prirode. Pisac predstavlja gotovo sve nove likove, na potpuno novom delu sveta. Ovde imamo samo 4 poznata lika (ako ne gresim) iz prethodne knjige, sto i jeste donekle problem, jer verujem da su i drugi, pored mene, hteli da nastave sa pracenjem Vrana, Parana i ostalih... Umesto njih dobijamo Felisin, Dujkera, Mapoa, Ikarijuma i druge. Prica zna dosta da uspori, pogotovo kada pratimo \"lanac pasa\", ali to su sve elementi \"ratne fantastike\" i taj podzanr nema neku sredinu, on se ili svidi ili se ne svidi ljudima. Taj sporiji tempo se dosta ispravlja u 2. polovini knjige i kako se cita dalje tako radnja postaje sve bolja i brza, sto nas dovodi do odlicnog i brutalnog zavrsetka koji je vredan cekanja! Procitao sam vise knjiga pre pisanja komentara i mogu reci da je ovo jedini sporiji deo. Jos uvek apsolutna preporuka!!!
Ovo je knjiga ne mazi čitaoca, nema podilaženja, nema kompromisa. Čitanje zahteva punu pažnju jer se u ovim koricama krije toliko mnogo zamki i stanputica. Puno značenje epskog tek sada dobija na težini jer je svet u kojem se ranje dešavaju zaista epskih razmera i kompleksnosti.<br />
Ovo je knjiga koja može uznemiriti jer zahteva veliku koncentraciju tokom čitanja što dalje dovodi do pravog "ulaska" u priču i saosećenjem sa karakterima, a Erikson ih nipošto ne štedi, šta više ponekad je preterano "surov" prema njima.<br />
Pridružujem se svima koji su rekli da je ovo verovatno jedan od najvećih saga epske fantastike ikada napisanih iako su tek dva dela iza mene, a toliko toga me tek čeka.
Nenad Radojković
Naporno. Za chitanje. Nekako najprikladniji opis. Preko 800 strana sitno shtampanog teksta - pomislih : ovo naprosto mora da je dobro. Medjutim...osnovna `neveshtost` pisca se ogleda upravo u potenciranju jednog (od mnogobrojnih) dogadjaja koji je ubedljivo najdosadniji i preopshiran, toliko razvuchen da jednostavno ne mozhe da drzhi pazhnju duzhe vreme - koltejnov marsh. Sve ostalo je koliko-toliko josh i djene-djene, ali u globalu obimnost (koja je imperativ u velikoj vecini sluchajeva kada je epska fantastika u pitanju) i `smornost` dogadjanja tokom velikog dela knjige ne zasluzhuje bog zna kakvu pozitivnu ocenu...uostalom, za nekoga ko je odrastao uz tolkina, murkoka, bruksa, donaldsona pa i lavkrafta, kinga, poa, klarka, mekdonalda - ova knjiga, recimo tako, ne predstavlja motiv da se procitaju ni `prethodnici` ni `naslednici` u serijalu...nazalost.
Koltejn i Lanac pasa. Neverovatna priča. Najbolji serijal koji sam čitao.
