Do 20%

Frankenštajn ili Moderni Prometej

Meri Šeli

Klasici / E-knjige / Ekranizovane knjige / Horor

Frankenštajn ili Moderni Prometej

Meri Šeli

5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5

(7 recenzija)Ostavi Komentar

O knjizi

Najpoznatija horor priča Hladan znoj mi orosi čelo, zubi mi zacvokotaše a udovi se zgrčiše: pri bledoj i nejasnoj mesečevoj svetlosti ugledah strašno biće – bedno čudovište koje sam stvorio… Frankenštajn ili Moderni Prometej Meri Šeli jedan je od najčitanijih romana svih vremena. To je priča o Viktoru Frankenštajnu, naučniku koji je želeo da otkrije tajnu života a stvorio strašno čudovište. Ono je postalo otelotvorenje užasa i kazne koja sledi kad se prekorače moralne granice ljudskog napretka. Poput Prometeja, Viktor Frankenštajn je pobunjenik koji veruje u vlastite tvoračke potencijale i ima smelosti da prevaziđe ljudska ograničenja. Njegova intelektualna znatiželja i ambicija ne doprinose društvu već vode u propast i, kao njegov mitski preteča, on biva kažnjen zbog potrage za zabranjenim znanjem. Još od objavljivanja 1818. čitaoci su bili fascinirani Frankenštajnovim čudovištem i zaintrigirani moralnim i etičkim pitanjima koja je roman pokrenuo. Ovaj gotski roman i klasik engleske književnosti tako je prerastao u književni mit, koji i danas živi kroz mnogobrojne pozorišne, filmske i medijske adaptacije.

Detalji o proizvodu

Žanrovi:Klasici, E-knjige, Ekranizovane knjige, Horor

Format:13x20 cm

Broj strana:312

Pismo:Latinica

Povez:Tvrd

Godina izdanja:10. mart 2020.

ISBN:978-86-521-3661-2

Prevodilac:Slavka Stevović

Komentari (7)

Prosečna Ocena

5.00

20. 12. 2025.

Delo koje je ostavilo veoma jak utisak na mene i navelo na brojna razmisljanja.

20. 12. 2025.

Svidja mi se što priču posmatramo iz više uglova. Viktor - tvorac Frankeštajna: -Dopada mi se njegova ambicija, snalažljivost i požrtvovanost. To njegovo istraživanje, sve muke kroz koje je prošao, nevidjanje sa porodicom; sve to da bi stvorio ono nemoguće. Ali, šta je to stvorio kad je i on sam pobegao od njega, ne želeći da ga ikad u životu vidi. Čudovište Frankenštaj: -Svi iz priča znamo da je to jedno visoko i ružno stvorenje sa različitim delovima tela spojeno u jednu celinu. On treba da bude zao i nepobediv. On i jeste takav ali nije oduvek imao ružne osobine. I “odvratna” stvorenja mogu imati dobro srce, dobre namere. Pored svih stvari, u ovoj knjizi su bitna i osećanja, izdaja, iako je ovo “horor”, puna je emocija.

20. 12. 2025.

Poznata i bezbroj puta ekranizovana priča o naučniku koji se, poput Prometeja ili Fausta, usudio na nemoguće. U vremenu genetskog inženjeringa i procvata bioetike kao posthumanističke discipline, ova se knjiga čini kao više nego aktuelna. Uzimati na sebe ulogu Kreatora nije samo pitanje izazova i smelosti, već i ljudske odgovornosti usmerene ka drugom. Nažalost, do te svesti se dolazi tek kada se stvari izmaknu kontroli.

20. 12. 2025.

Delo koje je autorka napisala kao jako mlada postalo je klasik svetske književnosti i inspiracija mnogim autorima kasnije. Ova gotska horor pirča nije samo to. Postavlja nam pitanja o tome šta čoveka čini onim što on jeste. Da li je to samo telo ili nešto drugo? Da li se možemo " igrati" boga bez posledica i kakve su naše odgovornosti? Ovaj roman svakako zaslužuje mesto u vašoj biblioteci.

20. 12. 2025.

Prekoračivši moralne granice ljudskog napretka, naučnik Viktor Frankenštajn je u želji da za ljude osvoji područje besmrtnosti, stvorio čudovište. To čudovište postaje njegova najveća kazna za prekoračenje granice koju ne smemo preći. Ova sjajna priča inspirisala je najmanje 170 filmskih adaptacija do sada i apsolutno zaslužuje da se nađe u vašoj biblioteci kao neprevaziđen klasik.

Prikazi (14)

14. 2. 2025.

20 književnih likova na sajtovima za upoznavanje…

24. 12. 2024.

5 knjiga koje ćemo moći da gledamo u 2025. godini

18. 9. 2023.

Džon Polidori: Nastanak vampira i bajronovskog heroja

15. 8. 2023.

Klasici, o, klasici

7. 6. 2022.

7 debitantskih romana koji su osvojili svet

28. 10. 2021.

Šta je strašnije od Noći veštica?

23. 9. 2021.

Prvo izdanje „Frankenštajna“ Meri Šeli prodato na aukcij za rekordnih 1,1 miliona dolara

23. 6. 2021.

Prikaz „Frankenštajna“ koji je napisao Persi Šeli

20. 7. 2020.

Moderni Prometej iz feminističkog rakursa

30. 6. 2020.

Iako je star 200 godina, Frankenštajn ne prestaje da inspiriše

27. 5. 2020.

Prikaz klasika Meri Šeli „Frankenštajn ili Moderni Prometej“ – Večiti mit

14. 5. 2020.

Ove istinite priče inspirisale su sve one klasike koje niste voleli da čitate u školi, 2. deo

10. 3. 2020.

Persi Šeli o „Frankenštajnu“ Meri Šeli

4. 3. 2020.

Klasik „Frankenštajn ili Moderni Prometej“ Meri Šeli u knjižarama od 10. marta

Do 20%

Cena:

799,00RSD

Besplatna dostava za porudžbine iznad 3.000 RSD

Slika 0 - Frankenštajn ili Moderni Prometej

Meri Šeli

Meri Vulstonkraft Šeli (1797–1851) rođena je u Londonu 30. avgusta 1797. godine. Njen otac je bio radikalni filozof Vilijam Godvin, a majka Meri Vulstonkraft, spisateljica poznata po ranom feminističkom delu Odbrana prava žena (1792). Majka je umrla jedanaest dana posle njenog rođenja, tako da se o njenom vaspitanju brinuo otac. Obrazovanje je sticala uglavnom kod kuće, veoma rano je pokazala sklonosti prema čitanju i pisanju, a prvi tekst je napisala sa jedanaest godina. Tokom leta 1812. godine boravila je u Škotskoj, gde je upoznala draži harmoničnog života u provinciji, koje će pronaći svoj izraz i u pojedinim delovima romana Frankenštajn. Godine 1814. godine Meri je upoznala Persija Biša Šelija, poštovaoca i sledbenika stavova njenog oca Vilijama Godvina. Ubrzo je započela komplikovanu vezu sa njim, a venčali su se 1816. godine, posle smrti Šelijeve supruge Herijet. Iako žive u relativnoj oskudici, život provode putujući Evropom. U maju 1816. odlaze na obale Ženevskog jezera, gde već boravi njihov prijatelj Bajron. Ovde Meri dobija inspiraciju za pisanje romana Frankenštajn. Život Meri Šeli bio je obeležen gubicima: od četiri deteta koje je rodila preživeo je samo Persi Florens, a njen suprug Persi Šeli se udavio 1822. godine, kad se njegov brodić prevrnuo za vreme letnje oluje blizu La Specije u Tirenskom moru. Posle njegove smrti Meri se vratila u Englesku, gde je živela kao profesionalni pisac do smrti 1851. godine. Sve do sedamdesetih godina 20. stoleća Meri Šeli je bila poznata pre svega po svom radu na priređivanju i publikovanju dela Persija Biša Šelija, kao i po romanu Frankenštajn (1818, 1831). Mada joj je otac Persija Šelija zabranio da napiše biografiju svog supruga, Meri je pripremila i objavila celokupno izdanje njegovih pesama 1839. godine. U novije vreme u porastu je interesovanje za njen književni rad, koji uključuje i istorijski roman Valperga (1823), apokaliptički roman Poslednji čovek (1826), kao i njena dva poslednja romana Lodor (1835) i Fokner (1837). Povodom dva veka od izlaska prvog izdanja romana Frankenštajn ili moderni Prometej (1818) objavljeno je na engleskom jeziku mnoštvo kritičkih radova, monografija i zbornika, čime je Meri Šeli konačno i neopozivo svrstana među amblemske figure moderne evropske književnosti.

Više o Autoru