''Ne želim da prodjem kao moji roditelji . Čitavog života su plaćali nekakve rate i na kraju, šta ? Oboje su se zakucali u drvo u prelepom automobilu koji su upravo kupili. Čitav njihov svet sveo se na dve sekunde u večernjem dnevniku.''<br /> <br /> Priča o Filipu i Suzan koji su ušuškano gradili godine ljubavi sve dok nisu shvatili da su na kraju zaostali u izgradnji sebe.<br /> Šta se dešava kada se velika ljubav naglo ohladi, pa ta bol padne preko vaše duše kao ledena kiša u sred tropskog leta. Samo što ta kiša nikako da stane.<br /> A sudbina je mudar i nepredvidiv igrač te im donosi rat i misiju koja ih posle godinu dana spaja u neočekivanim okolnostima.<br /> Ali, šta ostaje kada toliko vremena utonemo u tišinu, i da li je ikako moguće postati nov čovek i biti nešto novo za nekoga ko se nagledao svih naših verzija i kome ljubav nije bila dovoljna?<br /> Sjajna emotivna priča uz izuzetno teške slike rata u Hondurasu i dobrotvorne misije koja ima veliki uticaj na oba njihova života.

Odusevljena sam! Njegova do sada najbolja knjiga. Bas ostavlja bez daha. Kraj se ne moze ni naslutiti. Puna iznenadjenja. Jednostavno odlicna.

Kao i u ostalim njegovim knjigama i u ovoj je na njemu svojstven nacin ostavio citaocu savet da je ljubav jedino vredno sto imamo.Da ne treba da se plasimo da iskazemo i pokazemo ljubav, da ne bezimo od nje,vec da uzivamo u davanju i primanju te divne emocije koju nam je zivot podario.Svaka preporuka.

Uvek više značaja pridajemo problemima, sreću nekako ne primećujemo. A sreća je tako retka da u njoj treba uživati onda kad se desi. Suzan i Filip su zajedno odrastali i bili su jako bliski. On je uvek bio pažljiv i pun obzira. Nju je izmenila nesreća njenih roditelja. Osetila je strah od života, strah da nije dorasla svojim snovima. Bilo je lakše odustati od odrastanja, odustati od ljubavi, zaboraviti sopstvene greške. Priključila se humanitarnoj misiji u Hondurasu. Privlačilo ju je spasavanje tuđih života, smirivanje tuđeg očaja jer je od svog bežala umesto da se s njim suoči. Mislila je da vezivanje donosi samo bol. Izbarala je da pomaže drugima ne bi li nekako nadvladala svoje strahove. Zbog nepoznatih je zapostavila one koje voli i koji su joj bliski. Vreme je razdvojilo Suzanu i Filipa iako nisu nestala osećanja koja su ih spajala, uvek će moći računati jedno na drugo... Nežna i topla priča o životu, strahu i greškama. I poruka: prihvati život takav kakav jeste, drugi nemaš!