Draško Pavlović

Divna knjiga. Hvala Dzetu na volji i trudu da ostavi ovo vazno doba zapisano za sve nas koje zanima ovaj lep period u Beogradu. Uzivao sam citajuci i kao sa svakom dobrom knjigom, postajao tuzan dovrsavajuci je.

Sandra Sablić

Baš pre neki dan na press konferenciji za koncert Glenn Hughesa sam sreo Vladu, pisca ove izuzetno vredne knjige i čestitao mu. Godine na 6 predstavljaju pogled na vreme koje je za nama, koje su živeli moji roditelji (ja sam 67' godište) i koje je mnogima u Beogradu utrlo put za svetski priznati i originalni novi talas. Ne mogu ni da zamislim koliko su tadašnji klinci živeli za svirke, kako im nije bio bitan ni novac, ni slava u negativnom smislu reči, bila je jedna tv emisija, a koncerata je bilo na svakom ćošku, bendovi sastavljeni od mladića koji su našli rupu u tadašnjem najbeskompromisnijem i na vrhuncu slavljenja komunističkom sistemu da bi radili ono što vole i bez ikakve zavisti sprovodile to u delo, među sobom menjali instrumente, pomagali jedni drugima i krpili svaki dinar da dođu do ploča (čak i kasete nisu bile), i taj pečat je ostao prisutan u Beogradu sve do nesrećnih devedesetih, koje su pokazale da stvari mogu biti mnogo gore nego od nekog uvek budnog člana SKJ, šefa mesne zajednice ili sale za ples, koji iako se bunio protiv "drekavaca" i "čupavaca" ipak sa simpatijom gledao sve te dečake, poželevši da i on zaigra u nekom trenutku. Odavno nisam pročitao knjigu u jednom dahu kao ovu i zaslužuje svaku pohvalu koja je upućena u ovom tekstu.