Iako pazljivo biram ono sto citam jer se vodim time da je vaznije procitati dobrih 5 knjiga nego 15 ne tako dobrih. Medjutim, pored brojnih preporuka da ovo treba da procitam, meni je bilo izuzetno tesko da izadjem na kraj sa romanom koji je izuzetno kratak a opet veoma hvaljen. Mozda mi samo nije bio pogodan trenutak za citanje ili prosto nije moja omiljena tema. U svakom slucaju, ono sto mi se dopalo je prikaz decijeg karaktera koji se moze cak nazvati gnusnim.

Šta to natera čoveka da učini zločin(e) i da nađe sebi opravdanja, kao da se ništa nije dogodilo? Da li jaz između instinkta i socijalnog ponašanja toliko dubok? Možemo li sagraditi most? Sva ova pitanja su teška i intrigantna. Još teže je kada su glavni junaci malena, bezbrižna i nevina stvorenja - deca! U izolovanoj zajednici, bez kontrole društva i socijalnih okvira, raste i buja ono što svako nosi u sebi (od rođenja?). Kao i većina stvari u životu, boravak na pustom ostrvu, nakon doživljene nesreće, u početku je bio igrarija i neka vrsta pustolovine. Ubrzo sve kreće strmoglavo dole! Ljudsko biće je u datim okolnostima najopasnija zver. Savest ostaje po strani, želja za vlašću i tiranijom narasta do granica neverovatnog i nespojivog sa dečijim bićem! Obavezno pročitajte. Ostavlja dubok i pomalo nelagodan utisak!

Knjiga koja nakon citanja ostavlja prostor za razmisljanje.Tera nas da nadjemo sami odgovore na pitanja slobode,hriscanstva,smrti.Ova knjiga ima siru temu,koja se moze preneti u nasim svakodnevnim zivotima.Posebno bih istekao kako na ostrvu prvo stradaju,budu ponizavani,ismejani i ubijeni oni koji su najracionalniji u odlukama.Autor govori kako razum popusta i pretvara se u nasilje i agresiju.Svakako jedna od knjiga koju treba procitati.

Priča o grupi dječaka zarobljenih na pustom otoku, koja nam zapravo priča i priču o borbi demokratije protiv totalitarizma. Kroz dječake Golding nam pokazuje tri grupe ljudi: one koji teže ravnopravnosti, one koji teže tome da vladaju i one koji teže tome da se nad njima vlada. Razmislite, da li samo slijepo pratite poglavicu ili ipak želite da uzmete školjku u svoje ruke?

Ovo je knjiga za koju je Stiven King jednom rekao da je procitao jednom, a nakon nekog vremena procitao opet. Nemoguce je razumeti 'sta je pisac hteo da kaze' iz prvog citanja pa je to jos jedan razlog zasto bi svako trebao procitati bas ovu knjigu. Preporucujem, necete se prevariti.