I ja sam nekad htela da kao Keri Bredšo svake noći ispijam koktele i šetam naskuplje cipele i najbolje frajere i budem gradska faca. Umesto toga postala sam Ekrem, kuća - poso - posao - kuća... Sva sreća na vreme sam sama sebi lupila šamarčinu ! <br />Ema Bovari je snob operisan od realnosti ! Znam da je ona žena posebnog sentimenta ali nisam uspevala da nađem razumevanja za nju. Nije ona ta koja je neprihvaćena i neshvaćena već ona ne želi da prihvati realnost u kojoj se našla i u skladu sa tim bude srećna. Objektivno ne postoji razlog za njenu patnju ali ona će taj razlog naći u najsitnijim sitnicama. Žalim zbog njenog pada do kojeg nije ni moralo da dođe. <br />Ko počinje da čita neka se spremi za obimne opise pune detalja. Međutim Flober ima specifičan stil pisanja,negove rečenice deluju kao da se rimuju pa se kroz ta poglavlja prolazi brzo i bez zamora. Opisi ne remete zaplet već ga ukrašavaju i dopunjuju.<br />Dopada mi se što je pisac delo posvetio svom rodnom kraju,to uvek volim.

Ema je mislila da je to što oseća ljubav, da će zanos i uzdrhtala srca, koja je tako često nalazila u knjigama, pronaći i u stvarnom životu čim se uda za Šarla. Ubrzo je pak shvatila da se grdno prevarila. Šarl jeste bio zdrav i lepo je izgledao, ali nije bio ni otmen ni duhovit. Ništa od one zamamnosti i opojnosti o kojoj je sanjala Ema ne nađe i njoj u braku ubrzo postade dosadno. A umesto da pronađe nešto čime bi se zanimala – ona ni na rođeno dete nije obraćala mnogo pažnje – Ema je pronalazila ljubavnike. Ali njene preljube nisu ono najgore. Najgore je što je ona neprestano patila, a da ni sama nije znala zašto. Nikada nije bila srećna – nije bio u pitanju samo njen brak – naprosto nije postojala mogućnost da to bude jer je bila apsolutno nesposobna da voli ili da se bilo čemu posveti. U Emi nećete moći da vidite ništa sem praznine, bezosećajnost i impulsivnosti.

Biser klasicne knjizevnosti.