Baš mi je bilo čudno što bi neko pisao o ljubavnom životu Fridriha Engelsa. Za mene je uvek bio samo strogi lik na slikama čije mi ime ide odmah iza Marksovog, kao četvrtak i petak. Ali, po preporuci, pročitah i ovu knjigu. Interesantno je da me je baš držala, pre svega zbog turbulentnog vremena u kojem se odvija, a ne zbog likova za koje se uopšte nisam vezala. Sve u svemu, prijalo mi je mnogo više zbog te svoje istorijske, a ne ljubavne komponente.

Istorijsko biografski roman o sestrama Barns – Meri i Lizi – koje su obeležile privatni život Fridriha Engelsa. Lizi je bila nepismena Irkinja siromašnog porekla, rad u Engelsovoj fabrici joj je oštetio plućno krilo, a posle sestrine smrti je postala njegova ljubavnica i životna saputnica. S njim je krenula u London, tu pokušava da se snađe u vrtlogu političkih dešavanja i da se prilagodi odnosima sa Marksovom porodicom. Lizi je obična žena puna strasti, volje i hrabrosti da ostvari svoje ciljeve. Ima smelosti da uđe u pab pun muškaraca i da traži bivšeg ljubavnika u ozloglašenom delu grada. Ona je prava proleterka, komunista, ali i irska pobunjenica. Engels je prikazan sa svim svojim vrlinama, manama i porocima. Lizin odnos prema njemu je ambivalentan – želi da se uda za njega ali i da pobegne od njega, da bude slobodna. Teško prihvata da mu je Marks uvek na prvom mestu, to što ga stavlja ispred svog života, ali nije lako pronaći čoveka koji nema ničeg što mu se može zameriti.

Radnja je smeštena u hladni i kišoviti London.Povremena sećanja vraćaće nas u bolnu prošlost otkrivajući nam deo po deo slagalice zvane Liza Berns.Liza je prvenstveno devojka koja nije odrasla u luksuzu.Često se pitala slušajući Marksa i Engelsa kako govore o radnicima šta uopšte oni znaju o njoj,kada nisu bili prosti radnici sa 12hradnim vremenom.Nakon smrti svoje sestre odlučiću da svoj život provede uz Engelsa.Iako sa njim ostaje zbog finansijske sigurnosti rodiće se nešto mnogo dublje što nije mogla ni da zamisli.I u tom svetu bogatih,svetu kome ne pripada,osetiće samoću,odbačenost,strah.Ali uz svako to osećanje od koje je podilazila jeza ostaće do poslednjeg daha sa njim.Iako je sebe uveravala da je materijalno ono zbog čega je tu gde jeste,potajno se nadala da će postati njegova žena.Noćima je sanjala o tome da ljubav može pobediti sve pa čak i provaliju koja ih je delila.Plašila se da prizna da nije samo telesno ono što oseća.

Muškarce niko ne razume bolje od žena kojima se oni nisu oženili.Sa prvim stranicama pomislićete da je Liza hladna i pragmatična žena.Ona ne veruje u brak iz ljubavi,za nju je veza finansijska i seksualna a'ljubav bez interesa ne postoji'.Ali kada zakopate dublje uvidećete da je ona žena koja voli i pati. Njena seksualnost izbija iz svake njene pore,njeni apetiti prevazilaze Engelsovu nezaineresovanost.Često se seća svoje setre i njene ljubavi sa Engelsom.Tada je ostala,a sada želi da pobegne,ali će opet ostati.Rastrzana,potlačena,ismejana je na raznim proslavama jer pripada radničkoj klasi.Na polasku za London prijateljica će joj poručiti da pronadje slične sebi,da ne bude sama.Između revolucionarnih ideja i nabujale seksualnosti Liza želi da živi.Iako u njenoj vezi nije želela da ničega osim koristi,ona je nesvesno unela svoje srce,unela je sebe.Ipak je bila samo žena!

Evgenija Anđelković

Iako je Makrejev roman pozicioniran u krugove Marksa i Engelsa, ovo nije njihova priča, ova priča im nikako ni ne laska. Karl Marks i Fridrih Engels su ostavili obimne zapise za sobom, ali nisu mogli da opišu kako bi se oni sami pojavili kao pripadnici radničke klase, a još manje sa ženom te klase. Niti su mogli da kažu istoriju dve prostodušne sestre irskog porekla rodjene u Mančesteru (Meri i Lizi), iako su obe sa njima bile usko povezane dugi niz godina. Verovatno čak nisu ni smatrali da je to bilo kome potrebno, i na bilo koji način svrsishodno. Ali u Gospodji Engels, bosonoge sestre istupaju korakom napred, i kroz lik one mladje, Lizi, dominiraju živom i smelom naracijom. Hvala Gavinu Makreju što nam je omogućio da čujemo i njihov glas, i obogatio nam pogled na u mnogo čemu prelomne godine za oblikovanje savremenog društva.