Поаро је бивши полицајац и у пензији је. Њјегови вршњаци играју голф, уређују своје вртове, а Поаро је себе окупирао јелом (које му више није било само физичко задовољство, већ и интелектуално истраживање). Међутим, пошто човек може да једе само три пута дневно, а заиста не може да седи цео дан на столици и размишља о томе како заслужује да му се диве, Поаро ипак запада у благи очај због беспослености.<br />Тако у прави час стиже начелник Спенс коме је потребна Поарова помоћ. Госпођа Макгинти је убијена општрим предметом и све је јасно водило ка убици, пресуда је донесена, не гине му омча. Али Спенс јасно верује да је Џејмс Бентли невин.<br />Убиство се збило још пре пет месеци и пред Поаром је нимало лак задатак (још за време истраге он пати јер борави у узнемирућој гостионици где нема никаквог метода и храна је, благо речено, лоша!)<br />Поаро ће морати детаљно да испита терен и шири круг осумњичених. Први траг му је купљена бочица мастила, а онда и старе фотографије... и одатле све редом.

U početku, činilo se kao da uopšte nema tragova. Poaro će proći kroz brojne probleme, dok konačno ne sazna identitet pravog ubice. <br />Ako ste ranije čitali Agatu, onda znate šta možete očekivati od nje. Knjiga obimuje detaljima, mnogi su sitni, pa izgleda da su beznačajni, ali baš ti detalji su važni za otkrivanje krivca. Agata nas obasipa lažnim, ali i pravim tragovima. Naše je da pokušamo da sastavimo priču i zamršen slučaj. Dosta likova budi moje sumnje. U jednom trenutku mi je prošlo kroz glavu ko bi to mogao biti, da bi sledećeg odbacio tu mogućnost. Ipak, pokazala se kao tačna, a taj trenutak kao trenutak još jednog ubistva. Agatini raspleti uvek iznenade. To su verovatno delovi u kojima najviše uživam. Način na koji sastavi priču je izvanredan. <br /><br />Da ne dužim, knjiga je solidna. Ako volite misterije i detektivske romane, ova knjiga će vam se verovatno dopasti.

Knjiga koja počinje ubistvom gospodje Makginti i osuđivanja Džejmsa Bentlija kao njenog ubicu. Poaro biva angažovan da pre nego što Bentli bude obešen razjasni naizgled jednostavan slučaj čije se rešenje krije u sitnicama.

Naizgled jednostavan slučaj. Ubijena je starija, siromašna udovica, koja je većinu svog života provela radeći po tudjim kućama. Za ubistvo je osudjen njen stanar, ali inspektor Spens nikako nije zadovoljan tako jednostavnim rešenjem i traži pomoć malog belgijskog detektiva.<br />Pored glavne radnje, posebno mi se dopao lik gospođe Samerhejs, vlasnice pansiona u kome Poaro odseda za vreme istrage. To je jedan od zanimljivih, često zapostavljenih detalja u Agatinim romanima.Često se izdvoji po neki sporedni lik, koji nema veliki uticaj na radnju, ali je vrlo živopisan.Zato njene knjige treba čitati više puta, jer kad saznam ime ubice, obavezno krenem u otkrivanje detalja koje sam prilikom prvog čitanja propustila.