Kakva potresna ispovest (a pritom nimalo patetična ).Očekivala sam da će akcenat biti na njegovoj seksualnoj orjentaciji međutim to je u senci alkoholizma njegov oca, nasilja u porodici...Knjiga je ostavila jak utisak na mene kao što dobra književnost i treba da uradi.A sad..."Istorija nasilja"!

Pošto sam prvo pročitala „Istoriju nasilja“, donekle sam bila spremna i za ovu knjigu. Bez obzira na to, i dalje sam iznenađena kako neko tako mlad može da piše bez imalo stida i ograničenja. Ne znam koliko bi se ljudi usudilo da svima na uvid stave da im se dogodilo sve ono što se samom autoru dogodilo. To je nešto o čemu se ćuti unutar četiri zida. Koliko bola i patnje je stalo u tih dvadesetak godina. Srceparajuće je koliko ljudima poput Edija teško i koliko je mnogima od njih još teže da stanu iza svojih izbora uprkos svemu. Scene nasilja su potresne i podsećaju nas koliko smo nemoćni pred predrasudama i zakonom jačeg, a ograničenog.

Potresla me je priča o ovom mladiću. Zaista je strašno sa čim je sve morao da se suoči i kako se osećao dok je odrastao. Roman je napisan tako da ste zgroženi onim što mu se dešavalo. Razmišlala sam koliko ljudi se suočava sa sličnim problemima kao on. Nažalost, mislim da ih ima dosta. Ovaj roman je važan i smatram da ga treba pročitati.

Kada razmišljamo i zamišljamo Francusku, vidimo jedno prefinjeno društvo, predivne gradove i seoca, osetimo miris vina i ukuse najboljih sireva, pred očima imamo divna polja lavande iz Provanse. Ovde ćete upoznati jednu sasvim drugačiju Francusku. Siromašno društvo običnih radnika bez perspektive i bez svetle budućnosti na vidiku. Da li u takvom drušvtu ima više predrasuda i nasilja? Eduard Luj u svom prvencu govori u prilog tome. On nam na tacni daje uvid u sve što je prošao, ogoljeva svoj život potpuno. Govori nam o vršnjačkom nasilju, o tome koliko se on trudio da u očima svog oca bude pravi muškarac. Sjajan roman, napisan bez patetike, kakvu bismo mogli očekivati u romanu ovakvog tipa.

Ko želi da razume savremenu Francusku, izvan zidina Pariza, neka pročita ovu knjigu. Videće da se francusko selo ni po čemu ne razlikuje od srpskog i da prosečni Francuz veoma liči na prosečnog Srbina. Odlično je obrađena tema različitosti i problem prihvatanja Drugačijeg u svom najbližem okruženju.