Доктор Данило Почековић угледни је здравствени радник крушевачке болнице. Неколико непромишљених корака живот лекара воде у једном потпуно другом правцу и својим подмуклим поступцима он морално тоне у амбис из ког пута натраг нема.<br />Поред тога што се оквирно бави контрoверзним догађајима крађе беба из породилишта, књига тематски садржи једну знатно ширу причу чији корени вуку конце још из давне прошлости. Начин на који је прича изнета је добар, али проблем су чести и помало конфузни преласци из једног временског периода у други. Међутим, уколико се пажљиво прати неће бити потешкоћа у повезивању ликова и догађаја. Са друге стране управо таква форма писања књизи је дала једну посебну драж.<br />Уз роман који је за препоруку, добро би било погледати и мини серију \"Калуп\" која обрађивањем сличне теме из другачијег угла, као и књига упозорава да данас нажалост живимо у времену корупције, манипулације и лажи.<br />Књигу обавезно треба прочитати, а заклетву \"Хипократове деце\" никако НЕ треба заборавити!

Највећа врлина овог дела је стил писања. Због богатства у стилу и (не)једноставних мудрости, овај роман ме је подсетио на сву способност коју има наш језик, када се њиме уме. Због укуса које остаје у устима након овог романа, сматрам га душевно освешћујућим, друштвено корисним и моралним.

Koliko je ovo korisna knjiga! Koliko je ova tema aktuelna! Kladim se da su svi čuli o slučajevim dece koja su navodno umrla na porođajima, roditelji ih nikad nisu videli, a kasnije im je stgao poziv za vojsku baš za to dete. To su teške i bolne priče. Ali ih treba čitati i treba bti upućen. Možda uspemo da stanemo na put takvim događajima.

Po odabiru teme i veoma preciznom skeniranju svih delova društva i sistema u kojem živimo, ovaj roman me je pomalo podsetio na Majićevu Decu zla. Obe knjige ukazuju na to koliko su sve struke korumpirane, a zakletve poput Hipokratove samo mrtva slova na papiru. Nadam se da će što više medicinskih radnika pročitati ovu knjigu.

Ima u ovom romanu nešto što me podseća na knjige Dragoslava Mihailovića. Autor je izabrao jednu tešku i nikada do kraja razrešenu temu kao što je krađa beba, ali on to koristi samo kao povod da napravi sliku jednog društva u dubokoj krizi, ispunjenog kriminalom na svim nivoima, podelama, krizom morala, praznoverjem. Ta slika je uverljiva i potresna, i ostaje urezana u svesti čitaoca dugo nakon čitanja knjige.