Pitanje o poreklu čoveka, sudbini u vrtlogu između neba i zemlje, o ispravnim i pogrešnim pogledima na tajnu postanja, kao i o granici između čudnog, fatastičnog i normalnog, čine ovu knjigu moćnom sponom koja leži na granicama svetova. Strah od poljupca anđela smrti, čije stalno prisustvo „uništava čoveka, ali ideju života čini snažnijom i zagonetnijom“, strah od sumorne tmine, koja nas obasipa velom nerešivih zagonetki, strah od života koji neumorno grabi kao onom poslednjem trenu, i ovo pokolenje pripovedača vodi novim putevima kroz književnost ka večnoj Spoznaji. Hoće li doći do Saznanja, ili će i ono izgoreti na lomači inkvizicije? Hoće li istina biti otkrivena u lelujavom i maglovitom prostoru između sna i jave, života i smrti, sveta živih i sveta mrtvih, zaboravljenih? Hoće li književnost prestati da peva tanane pesme duše koja traga za Istinom, ili ipak tom putovanju nema kraja, kao što „nema kraja pripovedanju“?

Nina Mitrović

Špnija, XV vek, doba inkvizicije, doba izgona Jevreja, doba unutrašnih i spoljnih lutanja i traganja. Seviljac, optužen da je proučavao zabranjene knjige, umesto lomače dobija šansu za život – treba da obavi očišćenje u vidu hodočašća "prelaz preko mora". Kreće na put sa jednim karavanom. Čini mu se kao da ga neke čudne sile bacaju kroz prostor i vreme, od sna do jave, pogotovo uveče kad se pored logorske vatre pripovedaju različite priče o ljudima čudnih sudbina. Tad uranja u svet čarobnjaka, demona, anđela… Govori se o krvožednosti i izopačenosti ljudi, o moći prirode, o posmrtnom venčanju kao simbolu neraskidive veze ovog i onog sveta, o zlu u čoveku i izvan njega… Seviljac putem sreće izbeglice, žrtve, iznajmljene hodočasnike koji okajavaju tuđe grehe. Muči ga vlastita sudbina i sudbina sveta. Jer, to što će proći hodočašće ne znači i spas od lomače. Ali "…smrt je samo seoba iz jednog sveta u drugi. Iz praznine u prazninu…" Kratko, a prelepo štivo, vredno čitanja.

“Hodočasnici neba i zemlje”, roman Filipa Davida, istorija je o spoljnjem i unutrašnjem prognanstvu, o putovanju granicom koja razdvaja svetove jave od svetova snova. Roman se odvija pred kraj 15. veka, kada obruč teških i mračnih vremena steže Španiju pod inkvizicijom. Pod izgovorom hrišćanske borbe protiv jeretika, plamen ljudskih lomača gori u sve više poznatih španskih gradova, pa i u Sevilji.Glavni junak romana, Seviljac optužen je da je proučavao zabranjene mistične knjige. Posle boravka u zatvoru inkvizicije, biskup ga u poslednjem trenutku upućuje na svojevrsno hodočašće suštinskog upoznavanja Boga i božanskog. Tokom putovanja vodom i kopnom po divnim mediteranskim prostranstvima Seviljac sa grupom hodočasnika sreće tajanstveni karavan i brojne ljude različitih sudbina. Vreme opisano u romanu je kada se na psihološkom, umetničkom, ekonomskom, na ukupnom egzistencijalnom planu, događaju značajne promene, vreme probuđenog interesovanja za skriveni poredak stvari, vreme velikih putovanja i velikih otkrića, kada se činilo kako su čuda moguća. U istorijskom kontekstu romana to je vreme izgona Jevreja iz Španije i doba inkvizicije, doba unutrašnjih i spoljašnjih lutanja i traganja.Saznaćete mnogo...

"Na svetu ima onoliko božjih crkava koliko je božjih ljudi. Verovanje je upisano u ljudskoj duši, i na nebu", rekao je Valdežanin. Božji svet je preslikan u našoj duši. Šta je čovek? Ko je čovek? Koliko svetova nosi u sebi? Koliko stvorova? Seviljac, optužen za jeres, dobija priliku da traži odgovore na životna pitanja putujući sa hodočasnicima. Njegovo putešestvije postaje putovanje kroz dušu, a ne samo put kroz opasne predele i vremenske nepogode. Ime romana sve govori. Hodočasnici neba i zemlje. A nebo je duša...