Када кренете са читањем и помислите ево једног романтичног доживљаја, Достојевски вас убрзо разувери у то.<br />По правилу у књижевности имамо скоцкане теме, бeз сувише споредних описа и дешавања; са уводом, заплетом, кулминацијом, перипетијом те на крају расплетом, и то углавном онаквим који би задовољио читаоца, и тако сервиране као једна животна ц е л и н а. А што нема увек везе са стварним животом.<br />Достојевски се чини мало хаотичан и као неусредсређеним на једну ствар. Стално има нешто да каже, уметне још нека дешавања; дода онако успут, макар неки свакодневни разговор, али тој ствари у најмању руку посвети још цело једно поглавље.<br />Тако да његов роман није једна заокружена целина попут других романа у горе наведеном смислу, већ се такорећи може схватити као једна студија живота, психологије и разумевања људи, где љубавна тематика кнеза и Аглаје јесте несумњиво најзанимљивија и за нас можда због тога главна,<br />али не и за писца, и брдо других ствари чине овај роман управо \",достојевским\".
Reklo bi se da je ovo priča o svetu punom zlih i prljavih duša, ali to nije istina. Ovde se govori o onoj jednoj čistoj koja potpuno nalikuje duši deteta. Ovo je priča o idiotu. Knez Lav Nikolajevič Miškin je onaj koji može da vidi tračak dobrote u svakom čoveku. Lice puno vere. Njegova moć je da velikodušno pruža ljubav i poseduje imanentnu želju da pomogne svakom, naročito najzakaljanijem, aristokratskom staležu ondašnjeg Petrograda. Naivan i nevin lik dobrog Miškina pun je empatije, on ne voli iz ljubavi, već iz sažaljenja. Što se na čoveku vidi veći greh i strašnija muka, to Miškin u njemu prepoznaje čistiju dušu, sakrivenu, zapretenu zlom, duboko unutra. U borbi sa ljudskim vetrenjačama i teškim bolestima, protagonista sam, vodi bitke za koje celokupni ljudski rod nikada neće biti spreman. Ovim delom Dostojevski nam prikazuje fantastiku stvarnosti, ogoljava svojom pishologijom put do dubine duha.<br /><br />
Одличан роман. Повез и азбука за похвалу. Одрадите, молим вас и Јеврејско питање јер га нема нигде на тржишту.
Dostojevski je uvek izazov za čitaoca jer su životi i reakcije njegovih likova uvek iznenađenje za čitaoca. Nekada nam nije baš sve ni jasno i baš u toj zapitanosti nad pričom i leži moć ovog romana. Tek kada roman pročitamo i kada se utisci slegnu ispred nas se otvara čitav jedan svet koji nikako nije od našeg sveta, ma koliko nam je to nekada teško da priznamo. Prava je šteta što se većini Dostojevski završava na nivou srednjoškolske lektire, na Zločinu i kazni i Braći Karamazovima. Smatram da bi svako ko drži do sebe, ko sebe smatra intelektualcem treba da prodre dublje, u samu srž pisanja Dostojevskog. Ovaj roman je dobar početak. Uživaćete!
Biljana Denda
Princ Miškin se vraća u Rusiju nakon neuspelog pokušaja lečenja epilepsije. Međutim, sada ga svi doživljavaju kao invalida, kao idiota iako on to nije. Dostojevski je odličan pisac, zaista je neverovatno koliko može da zađe u ljudsku psihu. Ne možete da se ne zapitate ko smo mi, šta želimo i na šta smo sve sposobni? Njegove knjige su knjige kojim se vraćam, i uvek me iznenadi njihova dubina.
