Koliko nam ova knjiga, ali i ne samo ona, dokazuju kako je Šekspir besmrtan i univerzalan pisac. Teme kojima se on bavio i likovi koje je stvorio žive jer su uvek aktuelni. Ipak, teško je pisati modernu verziju njegovih drama. Treba mnogo znanja i veštine ogrnuti ih novim ruhom, a ne maskirati ih do neprepoznatljivosti, ili još gore, do karikature. Džejkobson je bez greške na pozornicu postavio savremenog „Mletačkog trgovca“.

Ovo delo pobija poznatu izreku "Sve se menja sem kamenja". Potrebno je dopuniti - i ljudi! Šekspirov "Mletački trgovac" vekovima je prisutan. I gde god da se nađe, i mesto i vreme su pravi. I kada se za nekoliko vekova, neki treći pisac lati posla da da ovu priču ispriča u duhu svog vremena, promeniće samo kulise i rekvizite. Ljudski odnosi ostaće isti. Neko će gledati da nekoga (ili svakoga) iskoristi. Neko će se pretvarati da ne zna da ga koriste i živeće u nadi da ljubav može dozvati pameti. Neki će roditelji i dalje biti previše zaštitnički nastrojeni i neku će decu ta ljubav i briga gušiti. Do te mere da izazovu prkos i bunt. A vredi li bližnje iskušavati? Da li je potrebno da svi ljudi prihvate naš kalup da bismo mi njih prihvatili? Kada bismo samo prihvatili tuđe različitosti! Bio bi to divan život.

Snaga i moć književnosti ne leže u duhu vremena, nego u njenoj univerzalnosti. Čitajući klasike mi to spoznajemo. Dileme, slutnje, radosti i muke književnih junaka nastalih stotinama godine ranije ne gube na svojem značaju ni danas. Najbolje nam to pokazuje edicija „Hogart Šekspir“. Književni velikani današnjice uhvatili su se u koštac sa tekstovima Šekspira, pokušavajući da na novi način ispričaju dobro poznate priče. Možda i najkompleksniji Šekspirov komad, „Mletački trgovac“, Hauard Džejkobson tako smešta u sadašnjost. I mesto radnje je izmenjeno. Umesto u Veneciji, ovaj novovekovni „Mletački trgovac“ se odigrava u Britaniji. Svet lažnog glamura, intriga, skandala i pohlepe, opet će dovesti do Šajlokovog sukoba sa svetom i čuvene funte mesa. „Zovem se Šajlok“ je izuzetno delo koje pleni mudrošću i kvalitetom napisanog koje se može meriti sa predloškom, pokazujući tako da velika književna dela ne mare za protok vremena. Smestite ih bilo gde, ona nimalo ne gube na svom sjaju.

U ovom delu Džejkobson Šekspirovog Šajloka suprotstavlja njegovom današnjem pandanu u liku dilera umetničkih dela konfliktnog Simona Struloviča, koji se permanentno bori da nadje mir sa ćerkom koja pod okriljem mančesterskog visokog društva sramoti porodicu, i pada u ruke fudbalera koji šalje nacističke pozdrave na terenu. Dok je s druge strane Šekspirov Šajlok, otelotvoren kao intenzivno duhovit, i strastven čovek u permanentnoj borbi sa pitanjem identiteta, antisemitizma, osvete, roditeljstva. Mletački trgovac je drama koju je Džejkobson smatrao najviše zabrinjavajućim Šekspirovim delom, a za pisca koji je i sam Jevrejin (Džejkobson), to je svakako bilo i najizazovnije delo za ponovno ogoljavanje. Po meni lično, Hauard Džejkobson je uspeo da nam „uz malu pomoć prijatelja (Šekspira)“ pruži provokativno i profano delo, koje je mene okrenulo i ka nekim drugim odličnim Džejkobsonovim delima (do tada meni nepoznatim), što vidim kao najveću korist od čitanja romana „Ime mi je Šajlok"

Ovaj roman je interpretacija “Mletačkog trgovca” iz jednog britkog pera, smeštena u savremeno britansko društvo, sa prepoznatljivim likovima i komičnim zapletom, uz Džejkobsonov pokušaj da odgovori na pitanja šta u savremenom svetu znači biti otac, Jevrejin i milosrdno ljudsko biće. Džejkobson je radnju Šekspirove drame iz XVI veka premestio u današnju Britaniju, svet milionera, bogatih kolekcionara, medijskih tajkuna i njihove dece, televizijskih rijalitija, starleta, a zelenaša Šajloka suočio sa našim vremenom. I kao što uvek postoje dve vrste tumačenja kod Šekspira, sada i u realnosti je Šekspirov Šejlok dobio brata blizanca. Ovo je izuzetno teška priča, težak komad, i ne možete o njemu razmišljati, sem u tragičnim okolnostima.