Firenca, leto 1300. godine. Prioru Danteu Aligijeriju jedan stražar donosi poruku: u močvarama Arna leži nasukana galija. Stvorenje demonskog obličja bdi nad posadom mrtvaca i nad uništenom spravom nejasne namene. Odakle je stigao taj brod sa svojim jezivim teretom? I zašto je, posle samo nekoliko sati, među zidinama stare kule ubijen arhitekta Fridriha Drugog, vladara iz dinastije Hoenštaufen koji je planirao izgradnju zagonetnog zamka usred jedne pustare? Avet se pomalja iz prošlosti: pedeset godina ranije, imperator Fridrih Drugi, u večitoj potrazi za znanjem, umro je na pragu svog poslednjeg izuzetnog otkrića. A sada je neko krenuo tragom njegovog drevnog puta mudrosti. Krug se zatvara, opisan hladnom preciznošću položaja zvezda. Danteu Aligijeriju ostalo je samo nekoliko sati da pre isteka priorskog mandata zaustavi reku krvi koja se razliva po njegovom gradu; on, uznemiren, prati potku slabašnih naznaka što ga vode do stranica traktata o astrologiji koji ne bi smeo da postoji. „Pročitala sam romane Ðulija Leonija Zavera trećeg neba i Imperatorovo zaveštanje, a sada čitam roman Dionisovi stepenici od Luke di Fulvija i želim da čestitam Laguni i Gordani Subotić na savršenim prevodima ovih romana. Svakako, potrebno je da original bude odličan da bi prevod prikazao odličnu knjigu, ali videla sam toliko odličnih romana potpuno upropaštenih prevodom, dok, verujem da je prevod Gordane Subotić dodao na kvalitetu pomenutih romana. Svaki dobar prevod je, po mom mišljenju, nova kreacija jer se sa jednog jezika mora preneti na drugi ne samo smisao nego i atmosfera, takoreći, ukus i miris određenog razdoblja, likova, načina govora, ambijenta. Odabirom pravog prevodioca, Laguna je to apsolutno postigla, pogotovo sa Leonije mkoji je određen mestom i vremenom, a čiji je junak toliko poznat pesnik da nije lako prevesti ono što on kaže.“ – Gordana Kuić, pisac