Ovo je bila veoma informativna i zanimljiva knjiga o Istanbulu od praistorije do modernog doba. Svojevrsna biografija grada, glavni lik knjige je sam grad koji se vremenom menja, a u svakoj promeni ostavljajući kamenje prošlosti za budućnost koja dolazi. Lepo su prikazane i sve civilizacije koje su rasle i propadale unutrar zidina grada, autorka je detaljno sagledala ceo taj tok. Dopalo mi se.

Peva mlada rumunska pevačica Brianna u svom hitu jedan stih \"I\'m lost in Istanbul\", e pa Betani se pobrinula da mi ne budemo izgubljeni, jer je taj deo sa lutanjem, kopanjem, poniranjem, traganjem, istraživanjem obavljala ona, a nama samo ostaje divljenje načinu na koji je ona svojim talentovanim perom prezentovala svoja saznanja. Međutim, ovoj vrsnoj spisateljici Hjuz i nama je zajedničko ipak jedno- zbunjenost i začuđenost kako su beskrajni bregovi Istanbula izdržali sav teret istorije bez imalo odrona, urušavanja i krnjenja, i ne samo to, oni su se još više utvrdili i ojačali. Drevni Istanbul spaja Istok i Zapad, oba kamena spaja i trlja, stvara iskru koja formira kontrolisani plamen u kojem u trenutku protutnje sve nagomilane storije koje ova metropola drži u svojim nedrima, potom vetar plamen zanjiše nekoliko puta, a zatim ga pretvori u tanak dim koji postepeno bledi dok se kao kakav oslobođeni duh uznosi u nebesa uz čarobne zvuke saza, uz njegove magične tonove, güle güle.