Zanimljiv sadrzaj, ali mnoge situacije se ponavljaju, opisane vise puta i zbog toga postaje naporno za citanje.

Ovo je jedna potresna autobiografska pirča. Kada sam čitala prethodnu knjigu Gotovo je sa Edijem Belgelom bilo mi je iskreno žao ovog mladića. U Istoriji nasilja, svedočimo ponovo jednom užasnom događaju sa kojim se glavni lik suočava. Zaista sam iskreno bila potresena ovom ispovešću. Knjiga je odlična kao i prethodna i preporučujem da ih pročitate.

Autor je posle knjige "Gotovo je sa Edijem Belgelom" opet napisao autobiografsko delo i opet je to upečatljiva knjiga. U ovom romanu korišćenje više pripovedačkih perspektiva autoru omogućava da preispita varljivost sećanja, ali i da razmatra pitanja mržnje, straha, rasizma, odnosa prema drugom i drugačijem. Snažno delo jednog angažovanog pisca!

Prve dve decenije ovog veka definitivno je obeležio autobiografski roman. Ili autofikcija, kako to vole da kažu književni kritičari. To je ono što privlači pažnju i ostavlja utisak autentičnosti. Još od prvog romana, koji je napisao sa dvadeset i jednom godinom, Eduar Luj je pokazao neviđenu zrelost i spremnost da se bori protiv okoštalih društvenih konvencija. Istorija nasilja je novi doprinos tom nastojanju.

Zato što mu je prvenac sjajan, morla sam pročitati i ovo. Pisac je doživeo strašan napad i priča teče. Međutim, koliko god da u njegovom prvom romanu nema patetike, ovde je prisutna na svakom koraku. To me je pomalo razočaralo, ali daleko od toga da je ovo loša i nečitljiva knjiga. Nije ni plitko ispričana priča o napadu koji je preživeo, dotiče se i drugih tema. Ukoliko jos niste čitali Luja, možda je bolje prvo pročitati ovaj roman, iako je hronološki naopačke.