Moje najtoplije preporuke. Bila sam na promociji ove knjige i to je bilo jedno vrlo lepo i prijatno vece.Knjigu sam kupila i odmah pocela da je citam. Price su stvarno jednostavne,ljudske i sa smislom.Rekla bih da u njima nema ni jedne suvisne recenice.Posle ovih prica imala sam osecaj da je moja dusa zadovoljna i ispunjena,uostalom zbog toga i volim knjizevnost. Hvala Lazaru Ristovskom sto nas je pocastio jos jednim vidom svoje kreativnosti.

Nakon promocije knjige u Pančevu,zaista sam pod jakim utiskom.Lepota je u jednostavnosti.Takvo je bilo ovo veče kada smo slušali kvalitetno o kvalitetu.Imam potrebu da kažem da sam prepoznala neke lične doživljaje životnog iskustva i vezu izmedju glume i pisanja, a o tome po prvi put slušala. Rekoše da su to dva teško poveziva posla,ali ne....Znala sam nekako intuitivno da ste Vi, gosp.Lazare pisac u duši prvenstveno, pa tek onda fantastičan glumac,i da je upravo iz literarnog doživljaja sveta proisteklo ono što je neko napisao:,,On ne glumi nego živi ulogu". A to retki umeju. Večeras sam dobila ,,vetar u leđa" za sopstvene akcije na polju literarnog stvaralaštva,otkrila nešto novo i o sebi i o divnom čoveku među nama i toplo preporučujem svima uvek druženje sa piscima,kao i knjigu. Pitala bih samo:da li se doživljaji iz detinjstva,emotivni i lično iskustveni provlače kroz ovu knjigu,ali i bilo koje zapise u Vašem stvaralaštvu?Samo još to i apsolutna identifikacija je tu... Hvala!

Aleksandra Golubović

Majstorstvo je izabrati temu i obući je u haljinu jednostavnosti. Izbor tema je večan. Način kako ih je Ristovski ispričao puca od lakoće. Pravo umeće. Držati fabulu takvom lakoćom. A pisati o ljubavi, besmislu i smislu života, prijateljstvu, oholosti, šali, zlu, dobru, smrti, radosti.... Jednostavne priče na prvi pogled deluju kao lako štivo. Eto tako je autor izabrao jednostavnu temu i oko nje napravio priču. Samo na prvi pogled. Uostalom, kvalitet Ristovskog kao glumca je u jednostavnosti. On ne glumi. On živi ulogu. Toliko uverljivo da je neko od nas. Nema glume. Jednostavne priče nisu ispričane. One su uhvaćene u trenu. Lako. A duboko. Čitaju se usput. A teraju na razmišljanje. Pamte se. Kao i njegovi filmovi.

Lijepo. Zaista, lijepo napisano. Cestitam.

Zar su Kapor i Cehov u istoj ravni? Radi se o onome Kaporu?