Kada smo pokretali sajt Velike priče, znali smo dve stvari: da ne smemo da ga zovemo regionalni, iako je on prvi veliki regionalni sajt, i da na njemu moraju da pišu dvojica najduhovitijih ljudi u regionu. Draža Petrović je odmah pristao, pošto je moj prijatelj i kolumnista Nedeljnika od prvog broja. „Kako ću s Antom?“, imao je tremu, doduše. I Ante je odmah pristao. Ali nije imao tremu. Njegova prva kolumna bila je Zagrebački sporazum četnika i ustaša (pošto je tada u Zagrebu predstavljena knjiga Bosanska golgota četnika 1945. godine). Na prelomu smo videli kako uz taj naslov izgleda ono „Draža i Ante“, pa smo Draži dodali njegovo pravo ime Dragoljub. Niko to nije ni primetio osim jednom prilikom pomalo uvređeni Sergej Trifunović. Sve ostalo bilo je toliko dobro, toliko čitano i toliko drugačije da je zaslužilo knjigu. Autori su sami otkrili da su im ovo najličnije kolumne. Svaka kreće s originalnim oslovljavanjem: Visokoprepodobni Petroviću, Brate i prijatelju Ante, Dragoljube pobratime, Zaslužni građanine Tomiću... A sve dalje je testament jednom vremenu, kako ga vide nesuđeni profesor sociologije i filozofije u srednjoj školi i nesuđeni organizator pozorišnih predstava, što nam je u jednom tekstu otkrio Draža. Kako izgleda njihovo dopisivanje, šta je za njih humor, po čemu se razlikuju mediji „ovde“ i „tamo“ i najvažnije – kako se razumeju Srbi i Hrvati, otkriće svaki čitalac ove knjige... Mi smo to znali i pre početka ove prepiske: razumeju se odlično! – Veljko Lalić, glavni urednik Nedeljnika i Velikih priča