Preporuke,zanimljiv stil pisanja romana,drzi paznju,lak roman,Stoiljkovica,Kecmanovica i Tabakovica treba citati.

Након што сам прочитао псе почео сам Енциклопедију мртвих и нисам могао да избацим из главе призор Киша са самурајским мачем.

Miloš Stojiljkovic

Zanimljivi sadržaji, ali za one koji vole stripove i reportaže, a ne književnost.

Бафи, убица вампира... Пардон, Данило Киш, убица вампира! Без шале, добра је књига, нису баш све приче најбоље, али последња је стварно - шлаг на торти! Аутор на једном месту лепо каже: "Човек не постаје писац зато што је одабрао да КАЖЕ НЕКЕ СТВАРИ, већ што је одабрао да их каже на известан начин." Стојиљиковић покушава да се држи тога и мање-више успева у томе. И успева не само да заинтригира читаоца, него и да га држи у неизвесности до неког наредног, новог романа; читалац се нада да ће се у новом роману поново открити нека епизода из живота (живота? то јест, мртвог живота!) мајора Лукића, па и да ће овај лик једаред коначно добити заокружену причу у виду хорор-романа. Прича је основ романа, многи наши велики романи епохе реализма настајали су из кратких приповедака, добро је што се аутор труди да причи у савременој српској књижевности врати достојну вредност. Био сам мало скептичан, али кад сам у последњој причи наишао на лик једног Ирца, књига ме је дефинитивно купила.

Писац нам је у овој збирци дао од свега по мало, али сасвим довољно да задовољи апетите нас који волимо овај правац. Приче су занимљиве и не бих да их препричавам и на тај начин "кварим" доживљај онима који још увек нису имали то задовољство. Приче су разноврсне - има ту класичне вампирске тематике, језивих делова са духовима, апокалиптичних и постапокалиптичних сцена, старог и новог, добра и зла, свега онога што је неопходно за хорор и страву. Преплитање историјских личности јавног и културног живота је посебна драгоценост. Уживао сам. Причама ћу се сигурно често враћати.