Sanja Mijailovic

Od ovog romana ocekivala sam putopis, a dobila uzivanje u lakoci pisanja kojom nesvakidasnji ali vrlo interesantan pisac, majstor pronicanja u ljudsku dusu, bravurozno opisuje likove koje on srece u Rokfelerovoj zaduzbini na jezeru Komo. Svi likovi su razlicitih godista, statusa, karaktera i svi su u genijalni umetnici i uspesni ljudi u svojim sferama delovanja. <br /> Lako se cita, lako vas pisac uvlaci u svoja razmisljanja, osecanja, saosecate, divite se i smejete ostalim licnostima.<br /> Meni je malo samo zasmetalo sto nema malo vise o prelepom jezeru i njegovoj okolini i zato dajem ne sasvim savrsenu ocenu, ali nista ne smeta da ga procitam bar jos koji put :)

Bojan Zlatanovic

Uz svo duzno postovanje prema piscu jedna od najnezanimljivijih knjiga koje sam procitala u zadnje vrijeme( ne volim nijednu knjigu da prekinem na pola) Svaka stranica se ponavlja, previse opisa zaista oko casa vina piva, svako jutro vremnska prognoza opis dvije stranice najmanje i tako stranu po stranu cekas da se nesto dogodi i na kraju nista. <br />Zaista ne zelim da osporim pisca niti djelo ali u poredjenju sa dosadasnjim knjigama koje sam citala a bilo ih je .. jedno - nista.

Meni je ova knjiga prijala. Nedavno sam je prvi put čitao, mada dugo znam za nju kao što znam da za mnoge ima kultni status. Iznenadila me je njena jednostavnost, kratke, gotovo telegrafske rečenice, svedenost u svakom smislu, naizgled nezainteresovanost autora. Ali on ipak uspeva da od svakidašnjice, običnosti stvori priču koja drži pažnju, i podstiče nas na razmišljanje o napisanom, a možda još i više o nenapisanom i neizrečenom.

Bojan Zlatanovic

Neverovatno iskren, pošten i nepretenciozan roman! Najviše nalikuje dnevničkim zabeleškama sa putovanja. Iako ne obiluje događajima i jezičkim bravurama, jasno je zašto sada već ima kultni status u novijoj srpskoj književnosti.

Zaista, knjiga koja se cita u dahu. Pocne se onako kao I sto mi Srbi volimo da radimo danas, da slusamo sta se to nekom’ desava u zivotu. E tako sam i ja okretao stranicu za stranicom i onda sam utonuo u citanje jednog od boljih romana koje sam procitao u skorije vreme. Lakoca pisanja, opisivanja, vodjenja reci ... ne da preporucujem kniigu drugima vec, film treba snimiti... otici na to mesto... piti vina, setati, popeti se... moj izbor za knjigu januara!