Vrhunske priče domaćih i svetskih majstora kratke proze o svemu lepom i manje lepom, stvarnom i nestvarnom – rečju, o svemu onome što ispunjava ljudski život. „Umrla bih za tebe: izgubljene pripovetke“ – F. Skot Ficdžerald Pred vama je zbirka neobjavljenih pripovedaka F. Skota Ficdžeralda, čuvenog pisca romana Veliki Getsbi i Blaga je noć. Svih osamnaest kratkih priča ovde sakupljenih bilo je u ovom ili onom smislu izgubljeno: izgubljeno fizički i otkriveno tek nedavno; izgubljeno u metežu Ficdžeraldovog kasnijeg života; izgubljeno za čitaoce pošto njegovi urednici katkada nisu razumeli njegove tekstove. Ove zanimljive pripovetke pružaju nov uvid u razvoj Ficdžeraldove karijere, i pokazuju njegovu stilsku umešnost i maštovitost pisca koji je bio jedan od glavnih predstavnika tzv. izgubljene generacije. „Izvanredno priređena, sa izvrsnim napomenama, ova zbirka bogata zanimljivostima predstavlja čudesan podsetnik na to šta smo izgubili.“ Sunday Times „Riznica iznenađenja, retkosti i zadovoljstava.“ Sunday Telegraph „Pravo blago za Ficdžeraldove čitaoce, proučavaoce i buduće pisce... neprocenjiv pogled u genijalan spisateljski postupak.“ NPR.org „Očaravajuće razmišljanje o mračnoj strani bogatstva i američkog sna.“ Independent Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Zov daljine“ – Grupa autora Handke ● Petković ● Kecmanović ● Đurđić ● U. Šajtinac ● Lengold ● G. Petrović ● Gatalica ● Aćin ● Ćirjanić ● D. Kovačević ● Savić ● G. Marković ● Radaković ● M. Mitrović ● Žurić ● Đuričić ● Pavković ● Vukićević ● Valjarević Panorama savremenih priča o putovanju Priredili Ljubica Arsić i Dejan Mihailović Ako je putovanje najmaštovitiji vid slobode, onda su pisci-putnici njegovi mudri i najuporniji hodočasnici. Dok se kreću stazama prošlosti, gradovima sa starinskim zamkom ili prostorima sa obrisima iz uobrazilje, ako se probijaju kroz „džunglu na asfaltu“ ili snežne predele Laponije – njihovo lutanje je puno uzbudljivih stranputica, a imena mesta i ljudi koje sreću zvuče, kada se naglas izgovaraju, kao reči iz neke pesme. Zov daljine je knjiga priča najznačajnijih savremenih srpskih pisaca o putovanjima, ali i više od toga. Otpočinjući uobičajeno gostovanjem nekog stranog autora, u ovoj panorami priča čin pisanja se preobražava u uzbudljivo i neponovljivo putovanje bilo da dolazi iz povesti o ljubavnicima u tuđem gradu, jednom ženskom okršaju u banji, isprepletenim iskustvima savremenog i srednjovekovnog putnika, vodiču gradskih pasa ili o crnim očima kormorana koje gone usamljenika kroz noć. Kao što se i mi, ma kuda išli, uvek vraćamo na početak, tako i čin pisanja pa zatim čitaočevog osvajanja napisanog traži da se udaljimo od svega svog i poznatog da bismo se, kao Odisej, vratili, drugačiji i bolji, na svoje ostrvo. Ono što ovu knjigu, sasvim drugačiju od putopisnih beležaka, čini izuzetnom i neobičnom jesu pitanja: Kuda idemo? Gde ćemo stići? Stoga ove priče čitaocu nude mnogo više od bedekera za putovanja sa planiranim zadovoljstvom i obeleženim stanicama na mapi. Jer dolaze iz našeg najdubljeg dela spremnog na igru, na iznenađenja i doživljaj dostojan sećanja koji imamo posle čitanja svake dobre knjige. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Frede, laku noć“ – Dragoslav Mihailović Oktobarska nagrada grada Beograda. Prva knjiga živog klasika srpske književnosti XX veka, koja je otkrila pisca novog senzibiliteta, originalne forme i jezika, i univerzalnih tema u likovima i doživljajima malih ljudi sa periferije života. Obuhvata antologijske priče „Lilika“, „Boginje“, „Putnik“, „Frede, laku noć“, „Gost“, „Boginje“ i „O tome kako je ostala fleka“. Pisac je ovoj zbirci, po prvi put u ovom izdanju, priključio i priču „Genadije Zadvorski“. „Dobra knjiga mora da vas udari kao pesnica u glavu. Čini mi se da ako ima knjiga kojima ta izreka pristaje, to su knjige Dragoslava Mihailovića, počev od pripovedaka kao što su Lilika, Gost ili Boginje, pa onda romana Kad su cvetale tikve, do ovih koje je pisao poslednjih desetak-petnaest godina. To su knjige koje doživljavate kao snažan, i to sasvim određen potres.“ Ljubiša Jeremić „Prva knjiga ovog pisca, tj. zbirka pripovedaka Frede, laku noć, pokazuje kako kultivisana priča, slikajući prelomne tačke života pojedinih junaka, postaje simbolizacija doživljenog iskustva. To se posebno dobro vidi u poentama Mihailovićevih pripovedaka iz ove knjige. Idući protiv ideološke i poetičke struje svoga doba, proza Dragoslava Mihailovića bliska je konceptu modernizovanog ili osavremenjenog realizma i dokaz teze o ovom, večito živom stilu, odnosno realizmu sa stotinu lica.“ Petar Pijanović „Mihailovićeve priče su često testamentarnog karaktera, što naročito utiče na njihovu dramatičnost, daje im tamnu osenčenost, pojačava stepen identifikacije, i podvlači one tačke sadržajne smislom, koje bezmalo dobijaju značaj amaneta. Takve su pripovetke ’Putnik’, ’Boginje’, ’Lilika’, iz zbirke Frede, laku noć. Posebno kada je reč o sudbinskim čovekovim situacijama, krećući se od individualnog ka opštem, autor problematizuje dva velika pitanja – ima li čovek mogućnost izbora, i ko je odgovoran za ono što mu se dešava.“ Tijana Vuković  Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Klopka i druge priče“ – Goran Skrobonja Dvanaest pripovedaka jasno svedoči da zbirka Klopka i druge priče Gorana Skrobonje ne predstavlja samo ostvarenje sjajnog pisca horor priča i odličnog fantastičara već je, pre svega, celovito književno delo. I kada pripoveda o vremenskom portalu kod Golupca gde domaćin svoje goste zverski ubija uz simboliku pesme King Krimsona „Zbogom, moja gospo iz razigrane vode“, i kada se dotakne zombi epidemije, fudbalskih zavera, slovenskih božanstava i robota, Skrobonjin stil odlikuju izrazita maštovitost i odlični zapleti. Stvarajući efektnu mešavinu horora, SF-a, fantastike, antiutopije i fantazije, on se kritički odnosi prema mitemama naše zajednice, pozivajući se na mnoga dela iz književnosti, filma, stripa, muzike… „Skrobonja je brz, efektan, duhovit, ekonomičan u pripovedanju i iznad svega privlačan i zavodljiv bez trivijalnih obrta.“ Ljiljana Pešikan-Ljuštanović Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Đavolova ostava“ – Džim Krejs „Gozba dostojna kralja.“ Toronto Star Ovo nije brza hrana! Prema rečima Kloda Levi-Strosa, granica između prirode i kulture prolazi kroz naše kuhinje – između sirovog i skuvanog. Đavolova ostava je mozaički roman u šezdeset četiri dela, sirova i skuvana, a koji govore o hrani. Ili će pre biti da govore o našem životu, ponekad grešnom, ponekad slatkom, ponekad punom neočekivanih ukusa. Ako Krejsovi čitaoci iz ovih urnebesnih, očaravajućih i podrivačkih književnih minijatura i ne nauče da onaj ko zađe u đavolovu ostavu malo čemu u njoj treba da veruje, svakako će otkriti zapanjujući i dirljiv literarni meni u kojem se reči služe s prilogom od strasti, a priče su začinjene neočekivanim izazovima i nadama. „Jeste li hrabri da okusite nešto novo? Neodoljivu, neobičnu, neočekivanu poslasticu? Prijatno!.“ Guardian „Krejs je veliki majstor mušičave, precizne i poetične proze.“ New York Times „Krejsovo pripovedanje izvire i teče postojano i bez ikakve žurbe, poput bajki braće Grim.“ Seattle Times „Gozba dostojna kralja. Krejs nepogrešivo ume da prikaže dramsku situaciju i njene učesnike svega jednom ili dve rečenice. On je jedan od najboljih pisaca današnjice.“ Toronto Star Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.