Istorijski roman Konstantin, pored Dioklecijana i Julijana, spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo oživljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu širila i ustoličila nova religija Hristovih sledbenika. Ko je zaista prvi priznao hrišćansku veru, u kojoj zemlji je ona prvi put postala državna veroispovest, ko je i kada krstio Konstantina, ko je zapalio Dioklecijanovu palatu, kako su se prožimali stari i novi verski obredi i običaji u prvim vekovima nove ere, zašto je Konstantin Veliki naredio pogubljenje svoje žene Fauste i prvorođenog sina Krispa, kao i mnogo drugih malo poznatih pojedinosti iz Konstantinovog životopisa – saznaćemo u ovom uzbudljivom romanu o jednom od poslednjih velikih rimskih careva. Splet predanja, istorijskih izvora i piščeve mašte stvorio je retko uspeo istorijski roman u novijoj srpskoj književnosti. „Ivan Ivanji poseduje redak dar da uspostavi ubedljivu svakodnevicu, svejedno da li se dešava pre stotinu, ili pre dve hiljade godina. Njegov fundus je neiscrpan. Sve vreme dok teče priča o Konstantinu, čitalac putuje predelima i gradovima Rimskog carstva. Ivanjijev Konstantin nije maskota cara, već živa istorijska ličnost, naš blizak savremenik.“ Dragan Velikić „Konstantin Veliki je vladao u doba kad su još tinjale žrtve paljenice posvećene paganskom Mitri, ali s pogledom uprtim prema nebu po kojem su već uveliko leteli anđeli. Glavni lik ove knjige je običan čovek ali, pre svega, mudrac i prorok jer zna da novo vreme donosi svest o istoriji kao ličnoj drami začetoj iz slobodne volje, najvažnijeg aspekta vere kojoj se priklanja i kojoj i sam služi. Umesto herojskog odnosa prema svetu u staro doba, nova era nagoveštava tragičnost koja se rađa iz aktivne slobode zla, iz slobode tame.“ Ljubica Arsić