Bilo da je čovjek bogat (a dukata Katići imaju i za naredna pokoljenja) ili siromah, svako nosi svoje breme i svako svoju muku muči. U ovoj slojevitoj porodičnoj drami, svačija je muka pregolema. Ovo je priča o jednoj srpskoj seljačkoj porodici iz Prerova s kraja XIXv. koja sve jeste, samo srećna nije. To je porodica u kojoj nema ni radosti ni ljubavi, nego sve neki jad i čemer, neka mržnja, pakost i zavist. U poštenje se svi kunu, a poštenja ni od korova, samo sumnja izjeda kao bolest. Za političke ideje se živi i umire, sa dukatima se spava jer \"dukat je Bog\", Bogu se ne mole, nego po potrebi, tuga se u rakiji topi. A žene, one su ponizne, sluškinje koje rađaju mušku djecu da se stablo grana, a ženska djeca su tuđa večera.<br />Ovo je roman o korijenima i rađanju muškog naslednika, o potlačenom položaju žene, o političkom fanatizmu, o izgubljenim idealima i nadama i traženju i gubljenju sebe samog, roman sa snažnim unutrašnjim monolozima, i emotivnim previranjima sa univerzalnom porukom.

Ovo je roman o traganju za našim moralnim, duhovnim i emotivnim korenima. O slici Srbije XIX veka. O Aćimu, Đorđu, Vukašinu i Simki. O tome da li je Aćim bolji otac ili političar. O pitanju potomstva. Da li bi Đorđe bio drugačiji da se otac bolje ophodio prema njemu u detinjstvu? Da li je Simka pogrešila? Da li je Vukašin doneo pravu odluku? Koliko politika utiče na naš život, koliko je bitno kako nas drugi vide? Toliko puno pitanja nakon završenog čitanja.<br /> Ovo mi je drugo čitanje romana i svideo mi se više nego prvi put, mnogo sam emotivnije doživljava dešavanja, pogotovo od rođenja malog Adama. <br /> Roman ima kružnu kompoziciju, narator je Nikola i on otvara i zatvara roman, on je sveznajući pripovedač i jedini koji zna celu priču i istinu o Katićima. Dominira unutrašnji monolog, i on je jako bitan jer pomoću njega saznajemo o čemu razmišljaju junaci, njihovo viđenje situacije. Posebno su zanimljive monolozi junaka vezani za Badnje veče. <br /> Ogromna preporuka za ovaj roman. &hearts;️

Најбољи опис овог романа нашла сам у реченици Борислава Михајловића: &quot;Корени су песма о жељи да се јесте, и више од тога - да се било и да ће се бити&quot;. Познавати и разумети себе овде и данас, не може се без понирања у прошлост. Познавати свој народ и његову прошлост, услов је за упознавање себе. Зато треба читати &quot;Корене&quot;. <br /> Ово је тематски слојевит роман (патријархална деспотија, проблем идентификације личности, страх од гашења породичног огњишта и култ мушког, европеизација српског интелектуалца, психологија &quot;сувишног човека&quot;, поезија материнског нагона...) Једна или неколико покренуће оно најдубље запретено у читаоцу. Зато треба читати &quot;Корене&quot;. <br /> И не стати ту, јер прича о Катићима и Дачићима наставља се и кроз &quot;Време смрти&quot; и &quot;Деобе&quot;... <br /> Допире и до наших дана.

Bosko Milosevic

Sudbina je odredila da u bogatoj kući Katića sluge prave decu, da ta deca beže – Aćim od svog oca Luke Došljaka, Vukašin od svog oca Aćima. Svi oni žele da od njih počne život njihove loze, da nastave da traju, da budu stablo od koga sve kreće, a zaboravljaju da stablo bez korena slabo raste i teško se grana, pogotovo što i te grane žele da budu stabla...To je vreme kada je rat s Turcima prenet u rat za političku vlast. Zato Aćim Katić brine za svoj politički ugled koji je njegov sin Vukašin narušio oženivši se ćerkom njegovog političkog protivnika, naprednjaka Tošića. Aćim je centralna ličnost koja nosi radnju, seljački tribun i radikalski vođa, otac koji sve zna, tvrd i krut prema sinovima. Njegov drugi sin Đorđe je slabić, kukavica i pijanica, vešt u trgovačkim poslovima, oženjen po očevom izboru Simkom, hrabrom i odlučnom ženom koja je spremna na sve radi produžetka loze Katića, da dobije sina koji će nositi njihovo prezime ali neće biti njihova krv ...Snažna i upečatljiva priča.<br /><br />

Jasmina Ludoški

Jedna od najtužnijih scena u našoj književnosti je kada Đorđe stoji nad bolesnim Adamom i kaje se što je detetu namerno kupovao malu odeću jer je sumnjao da nije njegov sin. Bez obzira na mišljenje o Dobrici Ćosiću i njegovoj politici ovo je klasik koji svako treba da pročita po mogućstvu pre prikazivanja ekranizacije RTS-a jer obično iskasape kvalitetne knjige