Divno napisan roman o tako teškoj i bolnoj temi. U svakom momentu se možete staviti u kožu i na mesto glavnog lika. Priča o samoći, gubitku, a ujedno i o pronalaženju sebe, prijateljstvu i ljubavi. Ova knjiga i Vels su me ubedili da lepa pisana reč i dobra književnost nikad neće umreti.

Ako volite dobre porodične drame, ovo je knjiga za vas. Priča o prekinutim vezama i stvaranju novih, jačih veza, o izvornoj i stečenoj porodici, o gubitku i dobitku... Ovo je priča o životu, bez namere da se ulepša. Psihološka karakterizacija likova je zaista impresivna i autor me je kupio za sva vremena.

Njih troje – Liz, Marti i Žil – posle pogibije roditelja, iako još uvek deca, morali su naglo da odrastu. Smešteni su u isti internat. Liz je probala droge i seks i postajala neko ko nije želela da bude iako je bila i ostala glamurozna. Marti je imao svoje kolege i kompjuterske igrice, sagradio je svoj svet u koji se sklanjao od svega. Žil je bio dovoljno mali da se jedino sanjaranjem mogao odvojiti od okrutne stvarnosti. Niko od njih ne sudeluje u životu ostalih. Svima je prisutan strah od smrti i svest o prolaznosti. Životi su im skretali na pogrešne strane, skretali su sa puta, lutali. tražili, pravili greške, godinama su išli svako svojim putem, gubili jedne druge iz vida ali se i pronalazili kada je to trebalo. Tek kada su, nakon dosta godina, prihvatili činjenicu da sve dolazi i odlazi, mogli su se napokon srediti i okupiti kao porodica. Jer, samoću koju su nosili u sebi, mogli su nadvladati samo zajedno.

Predivna knjiga, preporucujem.

Kraj samoće, može li uopšte doći kraj samoći i možemo li je načeti a potom potpuno dokrajčiti? Možemo, tako što ćemo je se osloboditi, ratosiljati sopstvenim snagama, ali ne moramo samo da delujemo samostalno, zar ne?Možemo da tražimo, a ako ne da tražimo, bar da prihvatimo kad nam je ponuđena pomoć, da budemo otvoreni, da poslušamo jedan od značajnih saveta iz knjige, a to je da steknemo pravog prijatelja, da izgradimo nežan i istinski prijateljski odnos kao Žil i Alva.Ovo remek-delo je dirljiva, potresna, nežna pripovest koja je teška, ali nije sve tako deprimirajuće, u njoj se može naći mnogo pobeda, puno toga dobrog, ovo je priča o samoći, ljubavi, o teškom odrastanju,o sudbini koju smo često skloni da okrivimo za nedaće, naročito kad smatramo da je nedaća i surovosti već previše, da su prevršile svaku meru, da ne možemo izdržati još jedan gubitak, još jedan tužan pasus u našoj priči. Na kraju, ako ne možemo uništiti samoću koja nas tišti, možemo bar napraviti duži predah od nje.