Nadin se ogleda u izlogu apoteke. Suknja je previše steže, diže se dok hoda. Vidi joj se celo dupe, koje se talasa, koje bi da ga neko kresne. Kad ide na posao, uvek se isto obuče, stavi isti parfem, isti ruž na usne. Kao da je unapred smislila šta će na sebe staviti, i ne želi više o tome da razmišlja. Ljudi koje sreće drugačije je posmatraju kad se obuče kao fuksa. Ona ih drsko premerava od glave do pete, i svaki taj gospodin na kog naleti može da je ima. Čak i oni najstariji i najprljaviji popeće se na nju. Samo ako plate u gotovini, leći će ona da usluži bilo koga. Metro stanica Šarpen. Ubrzala je korak. Kuckaju štikle, ide uličarka... Roman Kresni me ugledao je svetlost dana 1993. godine. Tada je otkriven jedan pisac: Viržini Depent.