Višnja Ðorđić

Kroz prizmu arapskih hroničara pratimo 200 godina dugu istoriju franačkog prisustva na Istoku. Najezda krstaša je poput plime zapljusnula obale arapskog sveta, koji se rastrzan unutrašnjim razmiricama i spoljašnjim pritiscima, u početku bezuspešno opirao nadmoćnijem neprijatelju. Hronike beleže epske bitke za sveta mesta u Palestini, uporne opsade utvrđenih gradova, krvave pohode i pljačke, dvorske spletke i smaknuća, junaštvo neustrašivih vojskovođa. U kiši katapultiranog kamenja i ognju “grčkih vatri”, u uslovima stravične žeđi i gladi opsađenih gradova, naziremo sudbinu običnog naroda, pravoveraca i inovernih, trgovaca, monaha, žena i dece koji završavaju na pijacama roblja. Izveštaji arapskih hroničara obiluju živopisnim epizodama o običajima ratovanja onoga vremena, primerima nesvakidašnje hrabrosti i čojstva, ali i prizorima neopisivih užasa i neobjašnjivih izdajstava na obe strane. Topla preporuka!

Bas sam progledao posle ove knjige i mnoge stvari su mi postale jasnije i za danasnje zbivanje na Bliskom istoku. Odlicna knjiga.

Hronika sukoba dva sveta, Istoka i Zapada, dve religije i dve civilizacije. Rat koji je odavno utihnuo, a opet je aktuelan, kao da krvavi obračun nikada nije okončan. Najvazniji događaji i ličnosti koje su oblikovale dvovekovnu tragediju prikazani su realistično i nadasve neutralno. Sudbine vladara, emira, vezira, vitezova, opsade gradova, stradanja običnog naroda, verski fanatizam, sukobljene muslimanske dinastije, savezi, izdajstva, strasna sekta asasina sve je to obuhvasceno ovim sada vec kultnim romanom. I nije li pisac vizionarski predvideo danasnja događanja na muslimanskom orijentu i globalne sukobe u 21. veku koji nisu mnogo izasli iz krstaške ere, a u suštini ponovo se svode na isto. Krst i Polumesec u svojoj krvavoj areni u borbi za moć i prevlast nad telom i dušama onih koji se nazivaju bozjom decom. I da li su vernici figure u rukama vladara koji ne haju za pokopane kosti koje vape i opominju da je zaborav poziv da anđeo smrti ponovo zakuca na istu adresu.

Za nepunih dvesta godina, koliko je trajala zapadnjačka opsada tog dela Istoka, svet je izmenjen kako fizički tako i duhovno. Takozvani Krstaši, rušili su, palili, pljačkali ono što su civilizacije vekovima gradile. Svirepo su ubijali, rešeni da očiste svet od islama. U gradu Mari izvršili su takva zverstva da je isprepadani narod obamro od straha i nije se više ni razmišljalo o suprotstavljanju, već samo o tome kako ostati živ. Takve zločine islamski svet im nikada neće zaboraviti do dana današnjeg. Arapska kultura koja je cvetala, našla se posle ove najezde u krizi i mraku. Ni ono malo dobrih stvari što su Franđi imali da ponude, nisu prihvatali iz nekog revolta, za razliku od zapadnjaka koji su se u svoje zemlje vratili sa istočnjačkim znanjem i uznapredovali. Ceo zapadni svet ostaće za Arape samo Varvari. S druge strane naišla je mongolska najezda. Nesreće su ih pogađale jedna za drugom, ali i međusobne borbe i spletke. Ni jedna civilizacija nije večna, ma koliko napredna bila.

Jako interesantno delo, sa aspekta arapskog gledanja najezde stranaca u njihovu zemlju. Zaista pruža bolje shvatanje stavova Arapa, preživljavanje pored konstantne invanzije Turaka, Mongola, Hrišćana i same podele unutar islamskog sveta. Delo hronološki opisuje događaje od dolaska pa sve do odlaska zadnjeg "Franđa" iz Sirije. Spoj objektivnog i subjektivnog, čak i kritičkog stava autora zaista daje delu sjaj. Savet vam je da se često koristite spiskom likova na kraju knjige kako biste se bolje snašli sa mnoštvom aktera. Obavezna knjiga svakom zarad boljeg razumevanja Orijenta. Preporuka!