Витезовић у овој одличној књизи дочарава гимназијске муке на часовима, љубавне проблеме и свакодневне догађаје. Кроз књигу (као и кроз истоимени филм), можемо упознати разне карактере људи и студената неког прохујалог времена. Данас више није ни приближно тако, нажалост! Зато је јако лепо да кроз овакву литературу се сетимо (или сазнамо ми који нисмо били тада још рођени) да су некада школски дани били највећа радост и уживање за све. Такође, поред ученика можемо да видимо и разне профиле професора, који сваки у свом стилу има однос и према раду и према ученицима. Књигу препоручујем свима (као и филм), јер ће те максимално уживати, смејати се, можда понегде и сузу пустити, али свакако да је ово једно ванвременско дело које би требало да уђе у лектире и основних и средњих школа! И на крају, када прочитате (и одгледате) ово дело, схватићете да, које год да сте животне доби, да смо сви ми некада лајали на звезде!

Vidim dosta komentara kako im je zao sto su prvo pogledali film, pa tek onda procitali knjigu. Verujte, saoseam se sa vama. Knjiga je uvek bolja od filma.

Zao mi je sto sam prvo pogledala film a tek onda procitala knjigu.Knjiga je urnebesno zabavna i malo bolja jer je Vitezovic pricu izneo tako da uvek privuce sve generacije iznova i iznova.Drago mi je sto je film zadrzao iste elemente kao knjiga.

Дивна књига. Сви који су волели филм волеће и књигу и уживаће читајући добро познате форе из филма. Све препоруке!

Ne znam šta je bolje knjiga ili film...