Jelena Mandrapa

Smelo književno delo koje zrači snagom.Možda je snaga ovog romana upravo u tome, što je jedna priča, o jednom užasnom i sramotnom periodu ljudske istorije,ispričana u službi istine s mnogo topline i ljudske iskrenosti."Ljuljaška daha" pripoveda o životu sedamnaestogodišnjeg Leopolda Auberga,kojeg 1945.godine odvode u ruski radni logor.U logoru Leov život počinje od nulte tačke egzistencije,ali i njegove nade da mu on donosi spas,svojevrsno oslobađanje od straha da će sredina u kojoj živi otkriti njegovu homoseksualnu stranu.Leo će tek u logoru da shvati, da nacisti na takve kao što je on ne gledaju blagonaklono.Za takve je propisana smrtna kazna.I ponovo će biti gurnut na rub društva.I ponovo izopštenik.Potresan roman vredan čitanja.

Jelena Mandrapa

Knjigu sam procitala na engleskom,ne znam kakav je srpski prevod,ali moje misljenje je da ovu knjigu treba da procitaju svi oni koji vole"malo drugacije" knjige.Uvek se obradujem kada pronadjem takvu knjigu.Probajte da je citate,ja je toplo preporucujem.

Ja cu izgleda jedina reci da ne znam zasto je ova knjiga dobila Nobelovu nagradu....

Knjigu sam procitao veoma brzo. Ocekivao sam ipak strasnije detalje i scene. Citav logor podseca me na klasično kapitalističko preduzeće. Potrebno je samo raditi, za uzvrat zaposleni (logorasi) imaju slobodu kretanja itd. Nisam stekao sliku logora, pakla kroz koji preživeli prolaze. Nekako mi humano opisuje postupanje sa zatvorenima. Ipak vredi procitati.

Zatočen u logoru, Leopold mašta o slobodi i o povratku svom domu. I kada dođe ta dugo očekivana sloboda, traume ne nestaju. Ispostavilo se da mladić, koji se iz ruskog radnog logora vratio kući sa klasičnim simptomima posttraumatskog stresnog poremećaja, krije mnogo dublje probleme: problematičnu vezu na relaciji majka-sin, kao i, po njegovom sopstvenom mišljenju, sramne homoseksualne sklonosti. Leo svoj život vidi kao bitisanje kojim dominira osećaj krivice, stida i tišine, a svoju homoseksualnost kao nešto sramno i svestan je da ga ona, u ovom homofobičnom svetu, može koštati puno. Majka i baka imaju različite uloge u Leovim uspomenama. Postoji duboka rana u odnosu sa majkom, koja vuče korene iz detinjstva, sa druge strane bakine reči i nada u njegov siguran povratak kući mu pomogli da prebrodi dane u logorkom kampu. Leo poistovećuje svoju majku sa smrću, a svog novorođenog brata doživljava ne kao suplement, već kao svoju zamenu. U novom, slobodnom životu, on više ne oseća glad, ali je nesposoban da uspostavi bilo kakav kontakt sa ljudima. On ne spava noću i ne vidi stvari onakvim kakve zaista jesu, njegova svest o okolini meša se sa slikama iz prošlosti, percepcija sadašnjosti je poremećena i često nadvladana sećanjima. U njegovoj glavi prošlost i fikcija su čak i stvarniji od pravog života. On ne pripada nigde i nema ga čak ni u sopstvenom životu. Obavezno pročitati!