Beograd je konačno dobio svog privatnog detektiva! Beogradska pozorišna publika bila je luda za Emilijom Avramović. Predstave u kojima je igrala postajale su hit preko noći, njen privatni život omiljena tema tabloida, a njena garderoba modni trend. Čime je to vladala publikom? Oni koji su njene predstave videli jednom želeli su da ih gledaju uvek iznova? Kako je tako uspešno vladala muškarcima i zašto su joj ispunjavali sve želje? Kada je pronađena mrtva na pozornici Alt Teatra, na sebi je imala samo par crvenih cipela i plavu satensku traku, vezanu oko vrata. Slika njene smrti bila je verna kopija jedne od poza iz njene najnovije i najuspešnije predstave – Magični Kabare. Andreja Avakumovićа Kumа, bivšeg beogradskog novinara i osnivača detektivske agencije „Grad“ posećuje Anais Sieminska, njegova prva ljubav i žena poznata javnosti po svojim ekskluzivnim udajama za bogataše internacionalnog renomea, zahtevajući od njega da nađe Eminog ubicu. Tajni je ponekad previše i taman kada se čini da je jedna razrešena i da je rešenje Eminog ubistva na pomolu, neka druga zauzme njeno mesto. Gde je kraj? Moram priznati da sam čitajući Magični teatar poslije dugo vremena ponovo na trenutke osjetio vrstu uzbuđenja i zadovoljstva, kao kad sam bio klinac i nestrpljivo listao od upotrebe raskupusane romane Agate Kristi iz gradske knjižnice. Na žalost, na kraju sam osjetio istu vrstu razočarenja. Ponovo nisam provalio ko je ubica. Omašio sam poprilično, ali o tome radije ne bih pisao. Vinsent Kol je u Magičnom teatru pokazala da posjeduje jedinstveno žensku sposobnost da opiše osvetoljubiv i hladnokrvno izveden zločin iz strasti. „… cijenim da posjeduje dovoljno sposobnosti i dara da postane prvi ozbiljni srpski (ženski) pisac detektivskih romana. Nadam se će se to pokazati već sa trećim romanom.“ – Aleksandar Arežina (intervju, Popboks, 23. decembar 2010) Urednik u „Laguni“ Petar Arbutina ocenio je da je srpska književnost ovom knjigom dobila svoj odgovor na romane Agate Kristi. (Blic, 9. Decembar 2010)