Bravo. Nisi ti bio bez razloga u finalu za Ninovu nagradu. Tvoj srpski dijalekat jezika Južnih Slovena ima čaroliju poput žredačke molitve, gde reči nose u sebi i neke tajne frekvencije. Onaj monolog sa brojem pet na početku je poseban. Stavio bih ga u metalnu kutiju i zakopao negde u okolini Travnika. Tu bi ga pronašli neki budući arheolozi ili vanzemaljci kada budu proučavali razloge raspada jedne dobre zemlje i propasti jedne generacije, samourušenja kuće sagrađene za decu istih roditelja. Peta glava je rekvijem nama, ljudima koji ne postojimo. Mislim da sam objektivan i da na moj stav o tebi kao piscu ni malo ne utiče to što smo rasli zajedno. Još jednom - Bravo i ne ispuštaj pero iz ruku. Pozdrav tebi i ostalim Miletićima.

Dijana Kočović: Drale, pročitala sam knjigu...nisam mogla u dahu...trebala su mi 3 dana...bilo je mesta gde sam zastajala i odlagala je...ima mesta gde sam se potresla...drago mi je što si našao mesta za svoje osnovce “klikeraše”...vratio si me u prošlost o kojoj se i ja u ovim penzionerskim danima tražim...ima neko vreme unazad u kome i ja razmišljam o svojim noktima...ima dirljivog...teškog...prvo lice iziskuje poseban napor...opisi tebe i tebi dragih osoba decenijama unazad vrede...knjigu sam čitala drugačije od onoga kako čitam obično knjige...znam te...moj si...nešto si mi i sam ispričao i to je sada na papiru...to sam još jednom doživela kada sam čitala knjigu svoje sestre od strica koja je pisala o mojoj porodici po ocu...to ima drugačiju notu, osećaj i težinu...sve napisano u knjizi liči na Tebe...možda neće biti čitljiva svakome ali za mene koja sam čitala i druge skrivene duše je dobra...nije sve zid šarenih i pravilnih balona...čast mi je poznavati Te i druziti se sa Tobom.

Čitam Matičnu knjigu i ponosna sam tobom, mojim drugom. Uvek zanimljivo pišeš: začudis me nečim, nasmešiš me, jer te znam, sažalim se ponekad tvojim likovima usled surove realnosti, namrštim se, isto tako, mada znam da je to knjiga, al ova knjiga je život! I volim da čitam knjige, koje me pozivaju, provociraju i umuruju! Ona je i ogledalo svakog pojedinca u Srbiji! Kupovaću je da je poklanjam. Ovo je priča manje-više svih beogradskih solitera! I treba je širiti! Napisao si životno delo... Napravi pauzu, te odsad piši priče na svakodnevne teme, jer su ti priče pune duha, lagane ironije i vica. To si ti!

Evo i ja završih čitanje Matične knjige. Nisam je čitala u jednom dahu. Polako mi se slagalo poglavlje po poglavlje... sezalo je duboko, sve dublje... prvo sam bila bukvalno zavedena lepotom izraza, poetikom svake rečenice. Nema trunke suvišnog, ne manjka ništa, sve je nekako taman... maestralno baratanje rečima, često sam se vraćala po nekoliko puta da pročitam po neku misao... Što se tiče umetničkog dojma, pravo remek delo. Raskošni talenat pravog majstora naracije, držao je moju pažnju i izazivao duboko divljenje. Zaista moje duboko poštovanje Drale za tvoj besprekoran talenat. <br /> Jednako snažno, doživela sam i tvoju ličnu priču, duboko dirnuta i nekako zatečena, potresena... mali moj klikerašu ...drago mi je što smo se okupili posle toliko godina, posle toliko života, sa svim izazovima koje smo imali i koje smo prošli, upravo da se podsetimo one nevinosti, koju smo kao deca imali... i da nas ona oplemeni i možda čak spasi, od nas samih koji smo u međuvremenu postali.