Odlicna!

„Mi“ je knjiga zbog koje sam sa velikim zadovoljstvom ignorisao sve svoje poslovne mejlove, zaboravio na svakodnevne odgovornosti, trebao da podsećam sebe kada je vreme za jelo i zbog koje su ukućani morali na svakih nekoliko minuta da proveravaju da li se smejem, gušim ili plačem. Svideo mi se Daglas, bio sam sasvim u njegovom timu, i to tokom celog romana. Iskren je, jednostavan, prizeman, duhovit, potpuno otvoreno i bez ulepšavanja nam poverava svoju priču. Ali druga dva člana porodice, uh, koliko su samo ta dva bića nezahvalna! Sumnjam da ćete pronaći nezahvalnija u nekoj drugoj knjizi, izlazila mi je para na uši kao u nekom crtaću od njih dvoje. Koni mi se od početka nije uvukla u srce, i to nije uspela da učini ni do samog kraja. Ipak, Daglas ih voli, štiti i brine za njih, kao što bi suprug i otac i trebao da čini, kao što je ispravno. To je prava ljubav. I na sve to, on je i obrazovan, poglavlja o umetnosti su bila pun pogodak. Suvišno je reći da morate imati ovu knjigu.

Ljiljana Mišić

Nakon romana "Jedan dan" dalo se pomisliti da ce svaki naredni imati istu matricu, medjutim autor je zadrzao isti dobar stil pisanja, a jedinstvenu obradu teme. Dobra prica, veoma zarazna u smislu da je necete pustati dok ne saznate kraj ( a to je vec iznenadjenje tipicno za Nikolsa ). Knjiga za preporuku kako starijima tako i mladjima kao primer kako da ne dodju u izvesne situacije, i ako dodju kako mogu ispraviti stvari. Prica u kojoj ce svako od nas pronaci deo sebe.

Jelena Čavor

Mislim da ne posedujem sve prave reči koje su mi potrebne da bih mogao opisati ovakav tip romana i čudesnu vrtešku čitanja sa koje sam upravo sišao. Bilo je divno, zabavno, nekada sasvim frustrirajuće i srceparajuće. Možda se učini jednostavnim, ali „Mi“ je roman odlične dubine, sa neverovatno živim likovima, osećao sam se kao da razgovaram sa njima uz kafu uz magičnu bliskost, pre nego da samo čitam sa papira. Posle Dejvidove knjige, „Jedan dan“ osetio sam se malo izdanim (ako ste pročitali, verujem da znate o čemu govorim), i ni ovde nisam dobio kraj kome sam se nadao, voleo bih da je ispalo drugačije, ali imajući u vidu sve, dobio sam prikladno finale. Nemojte misliti da je reč samo o teškoćama kroz koje prolazi brak Koni i Daglasa, okeanu između njihovih ličnosti, ovde se radi i o mnogo toga više. Zato, kada vidite u knjižari ovaj roman, nemojte ga zaobići, meni je trebalo svega nekoliko stranica da ga zavolim, siguran sam da nikome neće trebati više.

Deks i Ema su posle neverovatno mnogo vremena shvatili da vole jedno drugo, ja sam posle neverovatno malo vremena shvatila da ih volim oboje. Zadržala sam isti utisak i nakon čitanja ovog romana, on poseduje jednu vrstu tihe lepote, kada god bih spustila knjigu gledala sam iznenađeno u broj stranica koje sam upravo pročitala. Ne radi se o likovima koji vode borbu za spas sveta, već o odnosu dvoje ljudi koji žele da spasu svoj svet, svet koji svakodnevni, dosadan život polako izjeda. Zaista roman koji se ne zaboravlja, obavezno ga nabavite.