Ivanji kao i uvek govori jezikom običnih ljudi jednostavno, lako i jasno, bez prevelike filozofije. Prikazuje zivot coveka sa aspekta milijardera, svetkog biznismena i sa druge strane coveka iz Banata, u sasvim drugacijem okruzenju.Savrseno objasnjen mentalni sklop pred i posleratnih generacija u Srbiji.Licno mi se jako dopada sto se kroz ovaj roman provlaci prica o ugostiteljstvu, turizmu, i kao i uvek sve dobro potkrepljeno istorijskim cinjenicama. Uzivala sam :)

Као да је стари филм "Мирис пољског цвећа" пренесен у књижевност. Тражећи мир и оазу где би се склонио од свакодневне вреве, човек упада у још гору вреву, његов мир постаје комерцијала и хит за широке масе. Београдске сцене и сусрети са старим пријатељима, пак, много подсећају на неке новије филмове и на чест мотив повратка гастарбајтера, сусрета са друштвом из краја и нових преиспитивања ("Хадерсфилд", "Сутра ујутру"...). Како год, солидна књига, није лоше да се прочита и да се извуку неке поуке...

Originalan roman. O snovima, životu, razmišljanjima, svođenju bilansa proživljenog i nedoživljenog. U onih pola sata pre no što zaspi autor je mogao da bude šta hoće, mogao je sve da zamisli i da proživi. Često je maštao o bivšem školskom drugu Vadimu, milijarderu. Mogao je sasvim realno da zamisli i proživi njegov život, do najmanje sitnice. Ionako na ovim našim prostorima bolja budućnost postoji samo u snovima. U tim snovima pre pravog sna Vadim se vraća u Beograd, sreće se sa starim prijateljima koji jedva sastavljaju kraj s krajem ali žive opušteno. Pokušavaju da nađu objašnjenje za sve što im se desilo, da premoste vreme koje ih je razdvojilo pa ponovo spojilo. Vadim sanja svoje ostrvo u Južnom moru, to je za njega iluzija kojom pobeđuje sivu stvarnost. Unatoč bogatstvu, pritiskaju ga dosada i nedostatak želje, ali i tuga što nema potomstvo...Snovi su nedeljivo bogatstvo, zato pripadaju svima. Kad sanjamo, život postaje zanimljiviji. Zato izmišljene priče ili snovi imaju smisla.