Vilo Kraš

Uzbudljiv roman, mucna tema, ali obradjena tako da ne bude naporno za citanje. Zanimljivi likovi i dobar prevod

<br /><br />Dvoje ožalošćenih sreću se na groblju. Jedna žena je mrtva. Devojčica je proglašena mrtvom.Slomljeni Grens se zainteresuje za dva deteta nestala istog dana. Alva i Linea. Nikada nisu pronađene. Komesar će uskoro pokucati na vrata najcrnje tame. Gnusni pedofilski lanac, \"industrija \' u kojoj se obrću milijarde. Bes. Nedužna bića koja i ne plaču u grotlu pakla. <br />Vrištaće od trauma čitavog života. <br />Poderane lutke sa leptirom u kosi. <br />Da bi podneo, komesar gleda ne videvši, izbegava da sreće dečije poglede. <br /><br />Da li će stati na put dušama crnim kao čađ? Žute policijske trake označiće početak kraja. <br />A kraj je frapantan. <br /><br />

Vilo Kraš

Deca veruju odraslima. A oni ih mogu uveritii da je sve ono nenormalno njihova jedina moguća normalnost, sigurnost, način života. Desile su se otmice dece, nestali su bez traga, porodice su se vremenom pomirile sa sudbinom, istrage su se obustavile jer nema dokaza...Slučaj nestale devojčice, nikad istražen do kraja, pokreće inspektora Everta na nezvaničnu istragu. Slab je i osetljiv kad su deca u pitanju jer je i sam izgubio dete, zato mu je teško da odvoji lična osećanja od istrage. On zna da se uvek, pre ili kasnije, neko može nečega setiti ili poželeti da progovori, tada istraga ponovo oživi i pokrene se. Treba razotkriti pedofilski lanac jer ta deca imaju neku šansu samo ako on dopre do njih... I stigao je stari inspektor šepavog koraka do cilja, uz pomoć brojnih kolega koji su podržali njegovu nezvaničnu istragu. Stigao je jer je verovao da ta oteta deca još uvek negde postoje. A „...ljudi postoje sve dok postoje drugi ljudi koji misle da oni postoje...“