Mobi Dik je upečatljivo i nadasve intrigantno delo, prvi put objavljeno 1851. godine, u doba kad je u prozi evropskih zemalja već zavladao realizam.Ovaj roman u američkoj kulturi zauzima gotovo isto mesto koje u starijim literaturama imaju veliki nacionalni epovi.Misaono upečatljiv, Mobi Dik ima elemente srednjevekovne alegorije, renesansne tragedije i savremenog romana; on je pustolovna, pomorsko pripovedanje u koje su ukomponovani melodramska predstava, kazivanja rečitih demagoga, mornarsko prepričavanje i jednostavne pučke dosetke.Ovo je titansko delo koje ne predstavlja krunu, već temelj američke nacionalne književnosti.Intenzivni lirski naboj romana neodoljivo pleni počev od legendarne prve rečenice,“Zovite me Ismail”,koja svojom ciničnom škrtošću nagoveštava da je svejedno ne samo kako se ko zove, već i to šta čovek jeste, odnosno šta misli da jeste.Kada se Ismail ukrca na brod Pikvod, njegova unutrašnja potraga postaje deo jedne mračnije, prikrivene a opet sveobuhvatne potrage.

Od čuvene uvodne rečenice „Zovite me Ismail“, Miler smešta čitaoca u fokus pripovedačeve potrage za smislom. Ismail je moreplovac i uvek je spreman da se upusti u avanturu. U potrazi za novim dogodovštinama, pridružuje se posadi broda Pikvod koja je krenula u lov na kitove, predvođena neobičnim kapetanom Ahabom, iskusnim morskim vukom sa drvenom nogom. Kako njihovo putovanje odmiče, Ahaba sve više opseda želja da pronađe Mobi Dika, moćnog kita koji ga je ostavio bez noge. Posada je oduševljena njegovim pričama o toj opasnoj zverki, ali i obećanim bogatstvom i slavom koji ih čekaju kada kita uhvate. Kada ga jednog popodneva zaista i ugledaju, kapetan Ahab povešće posadu u bitku u kojoj može biti samo jedan pobednik. “Mobi Dik” je ne samo priča u kojoj junaci tragaju za spoznajom onog višeg smisla postojanja, već i priča koja, ne manje uzbudljivo, traga sama za sobom. Priča puna preispitivanja i zadiranja duboko u unutrašnjost ljudskog bića. Odlično štivo!

Melvilova proza, a svakako i sve u vezi sa Mobi Dikom, kao revnosno izvajanim delom književne umetnosti i čudesnim pričama koje nikada ne zastarevaju, govori o osobi koja se uvek udaljava od očekivanog ili poznatog. Ahabova želja da se osveti velikom belom kitu koji ga je obogaljio odgrizavši mu nogu, mnogo je više od puke žudnje za osvetom. Osveta pretvorena u cilj života dovodi u pitanje, ili otvoreno negira neke od osnovnih životnih principa. Štaviše, faustovski hiperbolizovan egocentrizam ne dopušta Ahabu, ma šta on govorio u pojedinim trenucima, da prihvati, makar i delimično, bilo koji pogled na svet izuzev vlastitog. Na jedan veoma dubok i dirljiv način, putovanje „Pikvoda“ u Mobi Diku nalik je Melvilovom sopstvenom putovanju po jeziku i formi, daleko od običnog života, u alternativni domen vizionarske mašte i potpuno novog stremljenja.