Ne... nije to bila ljubav na prvi pogled. Pa ni na onaj na 151. ili 283. ni na 355. stranici. Jer ko bi ga i mogao voleti. Tog nedoraslog jedanaestogodišnjaka, lakog kao pero, bledunjave, gotovo prozirne boje kože, buljavih očiju, klempavih ušiju i glasa izuzetno specifičnog koji pištavo izlazi iz grkljana, takvog da ni sam Irving nije znao kako da se drugačije nosi sa njim do da svaku njegovu reč prikaže KAO DA VIČE. Ne...ljubav se rodila negde između, i ja nenadano shvatih, tek negde na 528. stranici da mi je Oven Mini prirastao srcu, da se desila ljubav, da je on za mene isto što je bio i Džonu Vilrajtu iz kojeg u prvom licu pripoveda Irving, da brinem za njega kao i Tabita Vilrajt, da želim da mu budem dobrotvor kao vremešna gospođa Herijet Vilrajt, da osećam duboku povezanost sa njim kao Hester, da želim da ga posavetujem kao Den Nidem... Prema njemu možete gajiti sijaset različitih osećanja, ali ono što je sasvim sigurno, prema njemu ne možete nikada ostati ravnodušni. Preporuka!
Ovo je kompleksna i višeslojna beseda o Džonu Vilrajtu, veoma pasivnom i ni po čemu posebnom liku i njegovom najboljem prijatelju Ovenu Miniju, koji ga zapravo čini posebnim. Oven je jedan od najspecifičnijih likova sa kojima sam se do sada susreo u nekoj knjizi. Dete roditelja sa margine društva, visok jedva metar i po, lak kao pero i čudnjikavo bled, uši su mu klempave, a glas mu pištavo izlazi iz grkljana. Ovena pored neprivlačne spoljašnjosti krase nepokolebljiva odlučnost, inteligencija i promućurnost kao i veliki teret koji nosi, a to je spoznaja o vlastitom trenutku smrti. Da li će jedan očito briljantan i nesvakidašnji um koji je kreirao Irving u liku Ovena Minija uspeti da nadvlada to zrno neobuzdane vere, sumanutog uverenja koje su roditelji, nesrećne okolnosti i društvo posejali u njegovoj duši i koje je tokom godina, poput korova, sve više i više bujalo ili će se prepustiti neizbežnom božijem planu, jer kao što je Oven Mini bezbroj puta naglasio - sve to ima neku svrhu
„Molitva za Ovena Minija“ je koliko obiman toliko i raskošan roman o odrastanju jednog dečaka niskog rasta i visokog glasa na čiju pojavu niko ne ostaje imun - Ovena Minija. Džon Vilrajt, prosečan dečak, ni po čemu poseban i čak na momente smrtonosno dosadan, je Ovenov najbolji prijatelj, a sam roman počinje grotesknom nesrećom u kojoj će Oven Mini na lokalnoj bejzbol utakmici nespretnim udarcem loptice usmrtiti Džonovu majku, prelepu i obožavanu Tabitu Vilrajt. Priča od tog trenutka postaje sve samo ne obična i ne samo da se Džonov i Ovenov put neće razići nakon ovog događaja, on će zapravo njihovo prijateljstvo učvrstiti i Oven će postati i ostati najvažnija figura u Džonovom životu. Džon je lik koji je posmatrač sopstvenog života, dok je Oven aktivni učesnik u njemu i pokretačka sila koja ga menja. Radnja romana zamišljena je kao preplitanje tri različite priče iz Džonove prošlosti, sadašnjosti i iz Ovenovog života. Roman svakom stranicom odiše dragošću i svakako je vredan čitanja.
”Molitva za Ovena Minija” je priča o Džonu Vilrajtu, veoma pasivnom i ni po čemu posebnom liku i njegovom najboljem prijatelju Ovenu Miniju, koji ga zapravo čini posebnim. Oven je netipičan dečkić sa poteškoćama u rastu i razvoju, bledunjave kože, piskavog glasa i sa velikim teretom koji nosi, a to je spoznaja o vlastitom trenutku smrti. Da li će jedan očito briljantan i nesvakidašnji um koji je kreirao Irving u liku Ovena Minija uspeti da nadvlada to zrno neobuzdane vere, sumanutog uverenja koje su roditelji, nesrećne okolnosti i društvo posejali u njegovoj duši i koje je tokom godina, poput korova, sve više i više bujalo ili će se prepustiti neizbežnom božijem planu jer kao što je Oven Mini bezbroj puta naglasio - sve to ima neku svrhu. Upoznajte Ovena Minija. Obećavam da se nećete pokajati.
Obožavam Irvinga i preporučujem njegove knjige. Likovi su tako dobri, tako dobro izgrađeni. Ima i humora i tuge, svega ima mozda cak i previše. Ako ste čitali njegove druge knjige znaćete.<br />
Zaista preporuka.
