Ovako izgleda kada talentovan pisac skupi gomilu tračeva, kafanskih govorkanja i pretvori ih u zbirku priča. Meni je bila sjajna, ali postoje neke priče koje su zaista brutalne i potpuno nemilosrdne, pa mislim da knjiga nije za one sa slabijim stomakom. Oni koji mogu podneti svakako će sigurno uživati.

Ovo čitanje je bila jedna luda vožnja. U isto vreme mi se dopao, a i nije, deo koji su napisali zapravo sami čitaoci, svakako, plus za taj eksperimentalni kolaž. Verujem da ne preterujem, ali za pojedine priče morate imati jači stomak, ali ja tu vrstu crnog humora koju neguje autor cenim. Posebna pohvala što knjiga ima i pogovor, to je danas retko, a poželjno je. Sve u svemu interesantno i neobično!

Priznajem da me je privuklo to što je Kundera rekao za Hrabala da je najveći češki pisac, a ja nikada za njega nisam čula. I Prag na korici me je privukao. A unutra... Za mene su ovo bajke, čudne, nikad ispričane bajke. Mnogo su mi se dopale.

Pisane pod velikim uticajem nadrealizma, priče iz zbirke "Moritati i legende" nisu nimalo lake za čitanje. Neke od njih, poput "Legende odsvirane na strunama napetim između kolevke i groba", nastale su tehnikom automatskog pisanja. Njihova prohodnost i prisustvo fabulativno-sižejne strukture svedena je na minimum. Ipak, asocijativnost ove proze, različiti postupci kojima se Hrabal veoma vešto koristi i moje trenutno raspoloženje za ovakvu vrstu literature učinili su da mi se skup ovih moritata, čije značenje autor na kraju objašnjava, i legendi zaista dopadne.