Najvažniji odgovori na pitanje „Šta je tačno mozak?“ Dugo se o ljudskom mozgu znalo vrlo malo; tek poslednjih decenija saznanja proistekla iz istraživanja mozga omogućavaju potpuniji uvid u ono što se dešava u našim glavama. Međutim, deo tih saznanja, koja se iz naučnih laboratorija probiju do spoljnog sveta, ponovo pokreće nova pitanja – i to ne samo zato što su složena naučna istraživanja retko objašnjiva u celosti i razumljiva. Budući da se javne rasprave uglavnom služe nepotpunim činjenicama, one se onda pretvaraju u tobože naučno dokazana stanovišta. Šta je to što čoveka izdvaja, kada se uzme u obzir da se njegov mozak gotovo ne razlikuje od mozga čovekolikog majmuna? Moramo li da odbacimo ideju slobodne volje zato što, na kraju krajeva, naš mozak određuje sve? Da li će oboljenja mozga, kao Alchajmerova bolest, u doglednoj budućnosti postati izlečiva? Propuštaju li deca presudne prilike ukoliko u određenom životnom dobu ne nauče predviđeno i očekivano? Norbert Herškovic stavlja niz opšteprihvaćenih shvatanja u potpuniji kontekst i pojašnjava šta je od toga ispravno – a šta nije. Na taj način postaje jasnije šta mi danas, zapravo, znamo o ljudskom mozgu i koje zaključke na osnovu tog znanja možemo da izvedemo. Znati šta je tačno, to znači: obavestiti se i biti u stanju govoriti na osnovu činjenica o temama koje se tiču svih nas.